Председник Врховног народног суда Трећег рајха Роланд Фрајслер био је, по речима америчког историчара Вилијема Ширера, после Рајнхарда Хајдриха можда најстравичнији и најкрвожеднији нациста Трећег рајха“.
Али пре него што је постао фанатични Хитлеров присталица он је имао потпуно супротна схватања.
Роланд Фрајслер, 1933.
Scherl/Global Look PressРоланд Фрајслер потиче из града Целеа у Доњој Саксонији. Почетком Првог светског рата отишао је на фронт као добровољац. У борбама је испољио изузетну храброст и награђен је због тога Гвозденим крстовима првог и другог степена.
Фрајслерово ратовање, међутим, није дуго трајало. Руси су га заробили 1915. године, а у логору за заробљенике га је затекла Октобарска револуција 1917. и долазак бољшевика на власт.
Немачки ратни заробљеници постројени у логору.
Archive photoФрајслера су привукле комунистичке идеје. Обузет њима, читао је радове Маркса и Енгелса и прилично добро научио руски језик. Немачки заробљеници су 1918. године почели у великом броју да се враћају у отаџбину, а се Фрајслер задржао у Русији где је беснео грађански рат.
О том периоду његовог живота се мало зна. Ступио је у партију бољшевика и по једној верзији је постављен за комесара задуженог за продају и бавио се обезбеђивањем намирница за државне потребе, а по другој је радио у органима државне безбедности Чека (Сверуској комисији за борбу против контрареволуције и саботаже).
На пријему у Министарству правде Рајха држи говор тадашњи државни секретар Роланд Фрајслер. С десне стране сједи министар правде Франц Гартлер, у првом плану је тадашњи лични референт министра Ханс фон Донањи.
Scherl/Global Look PressРоланд Фрајслер се 1920. вратио у Немачку и посветио се праву. Потпуно је променио своја политичка схватања и 1925. године ступио у Националсоцијалистичку немачку радничку партију.
Целог живота се трудио да заборави своју бољшевичку прошлост испољавајући фанатичну оданост Хитлеру и говорећи за себе да је фиреров „политички војник“.
Изрицање казне у судници Врховног суда у Берлину. Роланд Фрajслер (у средини), председавајући народног суда, чита пресуду. Са његове леве стране је генерал Херман Рејнеке, шеф генералштаба.
Getty ImagesВођа Трећег рајха је ипак памтио и ту непријатну чињеницу из биографије свога присталице и у полушали је за Фрајслера говорио да је он „наш бољшевик“. Хитлер је одбацио његову кандидатуру на место министра правде, али је дозволио да Фрајслер 1942. године буде постављен за председника Врховног народног суда.
Роланд Фрајслер око 1943
Getty ImagesВрховни народни суд Трећег рајха основан је 1934. године. Био је то највиши судски орган у нацистичкој Немачкој и бавио се разматрањем случајева велеиздаје, шпијунаже и других политичких прекршаја.
На том суду практично није било могуће избећи смртну казну. Та казна је изрицана чак и за неопрезне изјаве, на пример: „рат је изгубљен“ или „фирер је болестан“. Само појединци су „имали среће“ да заврше у концентрационом логору.
Изглед уништене собе за састанке у Хитлеровом седишту Вучја јазбина (Wolfsschanze) у близини Кентшина (Растенбурга) у Источној Прусији.
Немачки савезни архив (Бундесархив).На функцији председника од 1942. до 1945. године Фрајслер је послао у смрт 4.951 особу. А пре његовог намештења овај суд је за 8 година изрекао само 292 смртне пресуде.
Роланд Фрајслер је на гиљотину послао лидере илегалног покрета отпора „Бела ружа“, као и сестру чувеног писца Ериха Марије Ремарка Елфриду Шолц, оптужену „за недопустиву лажну пропаганду у корист непријатеља“ и „подривање одбрамбене способности земље“. „Ваш брат је успео да нам умакне али ви нам нећете умаћи“, рекао је он на суђењу.
Суђење у Врховном народном суду у Берлину: председавајући судија Роланд Фрајслер показује фотографије Хитлеровог седишта „Вучја јазбина“ (Wolfsschanze) у близини Кентшина (Растенбурга) у Источној Прусији након покушаја атентата. Поред Фрајслера је врховни тужилац Рајха.
Getty ImagesНајпознатији Фрајслеров судски процес је био посвећен атентату на Хитлера 20. јула 1944. године. Председник суда се није нимало уздржавао од грубих израза говорећи да су организатори завере магарци, идиоти и гадови. Судећи по записницима са седница, он је говорио четири пута више него оптужени, адвокати и тужиоци заједно.
Генерал Фриц Линдеман био је један од хиљаду осумњичених за заверу које је осудио и казнио злогласни нацистички Народни суд за њихово наводно учешће у неуспелом атентату на Хитлера 20. јула 1944. Берлин, Немачка, август 1944.
Corbis/Getty ImagesРоланд Фрајслер би се без сумње нашао на оптуженичкој клупи на Нирнбершком процесу, али је 3. фебруара 1945. године смртно рањен када је америчка авијација бомбардовала Берлин. Тог последњег дана живота ипак је стигао да осуди на смрт четворо људи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу