Како је бољшевик постао високо рангирани нациста

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Председник Врховног народног суда Трећег рајха Роланд Фрајслер био је, по речима америчког историчара Вилијема Ширера, после Рајнхарда Хајдриха можда најстравичнији и најкрвожеднији нациста Трећег рајха“.

Али пре него што је постао фанатични Хитлеров присталица он је имао потпуно супротна схватања.

Комуниста

Роланд Фрајслер потиче из града Целеа у Доњој Саксонији. Почетком Првог светског рата отишао је на фронт као добровољац. У борбама је испољио изузетну храброст и награђен је због тога Гвозденим крстовима првог и другог степена.

Фрајслерово ратовање, међутим, није дуго трајало. Руси су га заробили 1915. године, а у логору за заробљенике га је затекла Октобарска револуција 1917. и долазак бољшевика на власт.

Фрајслера су привукле комунистичке идеје. Обузет њима, читао је радове Маркса и Енгелса и прилично добро научио руски језик. Немачки заробљеници су 1918. године почели у великом броју да се враћају у отаџбину, а се Фрајслер задржао у Русији где је беснео грађански рат.

О том периоду његовог живота се мало зна. Ступио је у партију бољшевика и по једној верзији је постављен за комесара задуженог за продају и бавио се обезбеђивањем намирница за државне потребе, а по другој је радио у органима државне безбедности Чека (Сверуској комисији за борбу против контрареволуције и саботаже).

Нациста

Роланд Фрајслер се 1920. вратио у Немачку и посветио се праву. Потпуно је променио своја политичка схватања и 1925. године ступио у Националсоцијалистичку немачку радничку партију.

Целог живота се трудио да заборави своју бољшевичку прошлост испољавајући фанатичну оданост Хитлеру и говорећи за себе да је фиреров „политички војник“.

Вођа Трећег рајха је ипак памтио и ту непријатну чињеницу из биографије свога присталице и у полушали је за Фрајслера говорио да је он „наш бољшевик“. Хитлер је одбацио његову кандидатуру на место министра правде, али је дозволио да Фрајслер 1942. године буде постављен за председника Врховног народног суда.

Џелат

Врховни народни суд Трећег рајха основан је 1934. године. Био је то највиши судски орган у нацистичкој Немачкој и бавио се разматрањем случајева велеиздаје, шпијунаже и других политичких прекршаја.

На том суду практично није било могуће избећи смртну казну. Та казна је изрицана чак и за неопрезне изјаве, на пример: „рат је изгубљен“ или „фирер је болестан“. Само појединци су „имали среће“ да заврше у концентрационом логору.

На функцији председника од 1942. до 1945. године Фрајслер је послао у смрт 4.951 особу. А пре његовог намештења овај суд је за 8 година изрекао само 292 смртне пресуде.

Роланд Фрајслер је на гиљотину послао лидере илегалног покрета отпора „Бела ружа“, као и сестру чувеног писца Ериха Марије Ремарка Елфриду Шолц, оптужену „за недопустиву лажну пропаганду у корист непријатеља“ и „подривање одбрамбене способности земље“. „Ваш брат је успео да нам умакне али ви нам нећете умаћи“, рекао је он на суђењу.

Најпознатији Фрајслеров судски процес је био посвећен атентату на Хитлера 20. јула 1944. године. Председник суда се није нимало уздржавао од грубих израза говорећи да су организатори завере магарци, идиоти и гадови. Судећи по записницима са седница, он је говорио четири пута више него оптужени, адвокати и тужиоци заједно.

Роланд Фрајслер би се без сумње нашао на оптуженичкој клупи на Нирнбершком процесу, али је 3. фебруара 1945. године смртно рањен када је америчка авијација бомбардовала Берлин. Тог последњег дана живота ипак је стигао да осуди на смрт четворо људи.