„Четвртак је рибљи дан” – ову фразу многи Руси познају од детињства. У СССР-у два пута су из различитих разлога увођени рибљи дани. А људи се ипак нису навикли да редовно конзумирају рибу.
1932. године народни комесар за снабдевање СССР-а и будући министар прехрамбене индустрије Анастас Микојан озбиљно се забринуо због дефицита меса. Колективизација и агресивне мере власти на прикупљању пореза у натури од сељака довели су до кризе у свињарству, смањења броја грла стоке и масовне глади 1930-33.
Све то је подстакло Микојана да изда указ „О увођењу рибљег дана у предузећима јавне исхране”. То није обавезно био четвртак, али отада један дан недељно фабричке и друге мензе обавезно су служиле рибу у најразличитијим облицима: шницле од млевеног рибљег меса, печена риба, рибља чорба. Риба је богата беланчевинама које се лако усвајају, фосфором, јодом и још великим бројем корисних витамина и храњивих састојака - био је аргумент власти.
„Време је да сви пробају како су крабе укусне и меке”
Михаил Смодор/«Костромская старина» / russiainphoto.ruСовјетска пропаганда радила је пуном паром, рекламирајући рибље производе на сваки могући начин: од агитационих плаката до излагања производа у продавницама. Појавила се популарна парола која је пропагирана у свим мензама: „За рибу у јеловнику увек има места! Јела од рибе чине исхрану разноврснијом!”
Још од почетка совјетске државе при народном комесаријату за снабдевање основана је организација под скраћеним називом „Главриба”, односно: Главна управа за риболов и индустрију рибе. 1939. године одлучено је да се риби посвети посебна пажња и формиран је Народни комесаријат за рибљу индустрију. На његовом челу нашла се супруга министра спољних послова Молотова Полина Жемчужина.
Један од њених главних задатака био је развој индустрије конзервисане рибе. У то доба конзервирање је био једини начин да се риба брзо нађе на трпезама сваког грађанина огромне земље. Саури, лосос, папалине – Жемчужина се побринула да се на тржишту појави преко 50 врста конзерви које су се масовно продавале у свим продавницама.
Совјетске домаћице за њих су смислиле велики број рецепата, који су и данас популарни, укључујући сендвиче са папалинама или салате за празничну трпезу, од харинге „у бунди” до „мимозе” од горбуше (руског лососа).
Осим тога, све до Стаљинове смрти веома јефтин и приступачан производ били су и црни и црвени кавијар. Кавијар је био један од најмасовнијих извозних артикала, а интензивно се производио на Каспијском језеру. Али док су људи у царско доба волели и јели кавијар, совјетски грађани га нису баш преферирали. Зато су на неким плакатима натписи гласили: „натерај себе да једеш кавијар”.
Натерај се да једеш црни кавијар!
Јавно власништвоЗа време рата рибља пропаганда је утихнула, али 50-их је почела масовна производња популарне и јефтине конзерве „сардина у парадајз соку”. Према легенди, генерални секретар Никита Хрушчов је пробао конзерву и рекао да се боље јело тешко може смислити. „Сардине у парадајз сосу” постале су омиљено јело студената, путника и омиљена закуска уз пиће.
60-их година власти су одлучиле да освоје океан и СССР је чак избио међу лидере у лову на океанску рибу. Ова риба је била другачија, обично је до купаца стизала замрзнута, а људи нису умели ни да је припремају.
„Харинга је незамењива закуска”
Archive photo1976. године у СССР-у је поново дошло до дефицита меса и централни комитет партије је одлучио да уведе „рибљи дан”, овај пут се одлучивши да то буде четвртак.
Штедите време: Купујте јела од рибе
Archive photoЗванично објашњење за избор дана било је да је управо четвртак дан када ће продаја рибе бити најефикаснија. Постоји и мишљење да је четвртак изабран у инат верницима (у земљи је владао атеизам), јер су у православљу посни дан среда и петак.
Радници нису волели такве дане, јер су јела од рибе у мензама ретко била укусна. Зато се сматрало да рибљи дан може утицати на ефикасност рада, па је стављен ближе крају радне недеље.
„Лосос”, „паструга”: Природне конзерве
Archive photo„Нисам подносио четвртак, ни мирис ни изглед те рибе из мензе! Обично сам доносио сендвиче са саламом или уопште нисам ручао тог дана”, присећа се Московљанин Сергеј своје младости крајем 70-их.
Руси су волели да се шале поводом рибљег дана и дефицита меса. У народу су кружиле бројне анегдоте и вицеви. На пример, о томе да су четвртком чак и у јавним кућама радиле русалке (водене виле).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
