Зашто су Тајванци заробили совјетски танкер?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Противници

Совјетски Савез и Република Кина нису одувек били непријатељи. У другој половини 30-их година Москва је интензивно подржавала владајућу партију Коуминтанг Чанга Кај Шека, која је пружала отпор јапанској агресији. 

Касније су се, међутим, њихови путеви разишли. СССР је стао на страну комуниста Мао Цедунга, и дојучерашњи пријатељи су постали непријатељи.

1949. године Народноослободилачка армија Кине је присталице Чанга Кај Шека протерала са копненог дела земље на острво Тајван, али ови нису прихватили пораз. Обезбедивши подршку америчких савезника, коуминтанговци су покушали да уведу поморску блокаду Народне Републике Кине и задржавали су стране теретне бродове који су ишли код комуниста. После конфисковања терета, бродове би обично пуштали.

Чанг Кај Шек се једино плашио да дира совјетске бродове. Међутим, тај страх је нестао на пролеће 1953. године, када је умро Стаљин и у СССР-у почела борба за власт.

Заробљавање

Совјетски танкер „Туапсе” који је у мају 1954. године испловио из Одесе превозио је за Шангај десет хиљада тона авио-керозина, намењеног Ратном ваздухопловству Народне Републике Кине. Када је већ био близу свог одредишта, пресрела су га два тајванска разарача.

Официр Цуеј Чанглин учествовао је у операцији заробљавања, а нешто касније пребегао у копнену Кину. „Запитао сам се како се команда Чанг Кај Шека одлучила на такву одважност”, рекао је он на саслушању: „Убрзо сам од капетана добио исцрпан одговор на то питање. Догодило се то када смо рано ујутро 23. јуна угледали 'Туапсе' и кренули према њему. Стајао сам у то време на командном мосту и помоћу двогледа угледао у даљини силуете још два брода, о чему сам одмах известио капетана. Он је рекао да ти бродови припадају америчкој војној морнарици. Они су, рекао је капетан, дочекали танкер 'Туапсе' у мореузу Ваши и испратили га до раније договореног места заробљавања, саопштивши координате совјетског брода коуминтаншкој команди.”

Кинески бродови су испалили неколико хитаца упозорења, захтевајући да се брод заустави. На брод је изведен десант који га је узео под контролу.

„Туапсе” је дотеран у тајванску луку Гаосјунг. Тамо се, по речима Цуеј Чанглина, на брод попело неколико америчких војних саветника у цивилу, који су преузели сву документацију и детаљно проучили танкер.

Скандал  

Совјетски Савез је хитно реаговао на инцидент. Москва није признавала тајванску власт и протестна нота је упућена директно САД.

„Потпуно је очигледно да је заробљавање совјетског танкера у водама под контролом Ратне морнарице САД могла да оствари само америчка морнарица. Совјетска влада очекује да ће влада САД у вези са нападом на совјетски трговачки брод на отвореном мору предузети мере како би се одмах вратили брод, његов терет и посада”, стајало је у ноти, чији је текст 25. јуна објавио лист „Правда”.

С обзиром да је Чанг Кај Шек задржао брод и његову посаду, Совјетски Савез и неке земље социјалистичког блока појачали су дипломатски притисак, такође у оквиру Уједињених нација.

Судбина посаде

Америчке и тајванске специјалне службе, међутим, нису журиле да испуне захтеве Москве. Они су имали своје планове са совјетским морнарима.

49 чланова посаде подељено је на групе од 10-15 људи, које су међусобно потпуно изоловане. Свакодневно су их психолошки обрађивали, наводећи их да траже политички азил у САД. Циљ је био да се нашкоди угледу Совјетског Савеза, показујући да људи из те земље беже чим им се укаже прилика.

Морнари су добили статус ратних заробљеника, оскудно су храњени, пребијани, или су, пак, добијали мито и обећања безбрижног и лагодног живота на Западу. Једном им је чак речено да је већ почео Трећи светски рат и да ће их, ако не промене страну, просто стрељати.

Тек годину дана касније Совјетски Савез је уз посредништво Француза успео да извуче 29 чланова посаде, укључујући капетана танкера Виталија Калињина. Упркос притиску којем су били изложени, ови морнари су категорички одбили да било шта потпишу.

Ослобођени морнари су код куће дочекани као хероји. Исплаћена им је компензација за боравак у заробљеништву, уручено им ордење и добили су високе дужности у морнарици. „Било је тренутака када смо губили наду у повратак. Углавном смо се плашили да не умремо од глади. Били смо толико изнурени да смо личили на живе костуре”, присећао се Јуриј Борискин. 

Судбина 20 људи који су ипак потписали молбу за азил била је несрећна. Деветорица њих су пребачени у САД, где су двојица чак у радио-емисији критиковала совјетско друштво. Петорица су ускоро одлучила да се врате кући и у априлу 1956. су побегли у совјетску амбасаду. Код куће су дочекани суздржано, били су под контролом и више нису могли да путују у иностранство. Николај Ваганов, један од морнара који су говорили на радију, је ухапшен (додуше, не одмах, већ 1963) и осуђен на 10 година затвора за велеиздају.

Четворица морнара који су остали у САД у одсуству су осуђени на смрт. Један од њих, Михаил Ивањков-Николов, убрзо је психички оболео и Американци су га 1959. сами предали совјетској страни. Совјети га нису стрељали, него сместили у психијатријску болницу, где је провео 20 година.

Још четворици морнара који су потписали молбу за азил дозвољено је 1957. да пређу из Тајвана у Латинску Америку, па да се одатле врате у СССР. Најпре је за њих организована велика прес-конференција, али затим су осуђени за велеиздају на 15 година затвора.

Од морнара који су остали на острву двојица су умрла, а један је извршио самоубиство. Четворица су одбила да потпишу молбу за азил у САД и пребачени су у локални затвор. Кад су ослобођени, живели су у селу на обали мора под надзором тајванске полиције. Тек 34 године после инцидента са танкером, 1988, совјетски конзул у Сингапуру успео је да их врати кући.

Танкер „Туапсе” никад се није вратио. После службовања у саставу Ратне морнарице Републике Кине под именом „Куајдзи”, упућен је у луку Гаосјунг, где се налази и данас.