Битка за Зибрилахи: официр руских граничара се присетио окршаја са групом од стотињак терориста

Командант треће мото-маневарске групе потпуковник Иван Иванченко испричао је до сада непознате детаље који су се одиграли 18.јуна 1995.године када је већа терористичка група састављена од страних најамника напала на граничне положаје са његовим борцима. Терористи чија се јачина износила око стотињак добро наоружаних људи успели су да изађу на доминантне топографске објекте у близини карауле и уз подршку три тешка митраљеза ДШК калибра 12,7мм са више страна нападну на објекат руске војске.

У дагестанском селу Шодрода одржана је церемонија подизања споменика непокорној становници Жавграт Садуевој и руским граничарима, који су погинули у борбама са крупном терористичког групом 1995.године. Приликом откривања споменика присуствовали су бројни рођаци и ратни другови палих бораца, као и становници села Ансалта, Зибирлахи, Рахата и Батлих на чијем простору су извођена борбена дејства.

Начелник команде треће моторизоване маневарске групе потпуковник Иван Иванченко је испричао до сада непознате детаље који су се одиграли тог 18.јуна 1995.године када је већа терористичка група састављена од страних најамника напала на граничне положаје са његовим борцима.

За време вечере, око 18ч, дошло је до напада терористичке групе која је бројала 60-70 терориста. Ја сам одмах издао наређење да јединице организују кружну одбрану и издрже први удар док им ја не притекнем у помоћ. Образовао сам резервну интервентну групу војника и кренуо у правцу нападнуте карауле“ – присећа се овог догађаја руски потпуковник. Иначе, током свог службовања на овом простору овај официр је код локалног становништва стекао велики ауторитет. Они су му надели и ново име које у складу са њиховом вером – Мухамед Мухамедович Могамедов – преноси руски интернет портал РГ.

Прва жртва напада на трећу моторизовано-маневарску групу је била мајка двоје деце Жавгарат Садујева која је руске граничаре упозорила у моменту док су терористи са више стране кренулу да подилазе њиховим позицијама. Она је била устрељена рафалима из аутоматског оружја. Терористи чија бројка је била око стотињак добро наоружаних људи успели су да изађу на доминантне топографске објекте у близини карауле и уз подршку три тешка митраљеза ДШК калибра 12,7мм нападну на објекат руске војске. У жестоком судару овај напад је одбијен а терористи заустављени на достигнутим положајима. Они су успели да брзо изврше прегрупацију својих снага и да поново обнове напад, али је жилавим отпором руских граничара и овај насртај одбијен. Терористи су на неколико места успели да приђу довољно близу позицијама које су бранили руски граничари и почели гласно да их гласно позивају на предају. Међутим, из карауле је уследио одговор у виду жестоке ватре из аутоматских пушака и минобацача. Око 01ч. изјутра интервентна група коју је предводио потпуковник Иванченко успела је да се пробије до карауле и у кординацији са борцима који су се до тада бранили, изведе снажан противудар по терористичким позицијама, из два правца. Након краткотрајног судара терористи су у нереду почели да напуштају своје позиције, а део њих се спасио бекством.

У претресу терена након завршетка борбених дејстава наишли смо на тела 18 убијених терориста. Годину дана касније, чобани који на овом простору на испашу изводе своја стада, наишли су на остатке још једног терористе. Нажалост, ми смо у одбрани карауле и накнадном противудару изгубили четири борца, укључујући и Сергеја Красногласова. Сви пали момци су ми били попут синова и увек ће бити део мене. Поред стадалих граничара желим овом приликом да се захвалим и свим синовима и ћеркама јуначког Дагестана. Увек ћемо вас се сетити и бити спремни да у било каквим околностима станемо са вама раме уз раме“ – рекао је Иван Иванович.

Указом председника Руске Федерације № 688 који је донет 8.јула 1995.године за личну храброст и несебично пожртвовање приликом извршавања борбених задатака војник Сергеј Красноглазов је одликован Орденом за храброст (посмртно).

Ја сам неколико пута долазила у Железноводск, где се налазила јединица у којој је служио мој син, и увек се радо сећам тих заиста топлих сусрета. Али ево данас сам успела да дођем и на тло Дагестана, где је мој син погинуо. За мене је то као да дођем на гроб где он почива: сетим га се, попричам са њим, исплачем и одмах се лакше осетим. Хвала свима што сте се сетили мог сина и његових колега “, рекла је Валентина Красноглазова, 82-годишња становница града Аксај који се налази у Ростовској области.

Заједно са њом на лице места су стигли и становници Ростовске области Елена и Владимир Сасин. Они су дошли на караулу где је пре 26 година погинуо њихов 19-годишњи син Алексаднар Сасин.

Наш регион је сведок многих трагичних догађаја, од којих је један и напад терористичке банде на граничну караулу у рејону села Зибирхали. Посебно нас је импресионирао јуначки подвиг младе становнице овог села Жавгарат Садујеве, која је на свом примеру показала како се брани и чува јединство између граничара и народа овог краја. Увек ћемо се сећати мртвих, осећати нашу одговорност за њихову смрт и преносити њихово сећање на следеће генерације, - рекао је први човек Ботлиског региона Руслан Гамзатов.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“