Како се у Јерусалиму појавило „парче“ Царске Русије

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Само недељу дана пре него што ће бити свргнут са власти 1964. године, Никита Хрушчов је донео одлуку да прода 17 акри (скоро осам хектара) земље и имовину на њој коју је Московска патријаршија поседовала у центру Јерусалима. И продао је све то за поморанџе из Јафе у вредности од 3,5 милиона долара.

Руско подворје је једно од многих заједница саграђених изван првобитних градских зидина Јерусалима од почетка 1860-их.

Michael Maslan/Corbis/VCG/Getty Images

После те продаје Русима је остао само храм Свете Тројице који је знаменитост Јерусалима са својим зеленим куполама и четири осмоугаона звоника, и још један објекат. Све је плаћено поморанџама јер Израел тада још није имао чврсту валуту. Још увек се сматра да је та купопродаја спорна, будући да је Русија изгубила важне некретнине на територији која представља светињу за три њене највеће верске заједнице.

Сергијево подворје Императорског православног палестинског друштва (ИППО) са заставом ИППО, 1889.

Ф.М. Тимон

Руско подворје је својевремено било ограђено зидом и поред храма у њему се налазио руски конзулат, мушки и женски конак, а такође болница и зграда православне мисије. Ту је 2021. године смештен Окружни суд Јерусалима, као и управа полиције (па чак и ноћни клубови). Додуше, поједини делови подворја су поново постали руско власништво.

Руско наслеђе 19. века

Руски поклоници

Библиотека Конгреса

Откако је Русија примила православље верници су увек имали жељу да посете Свету Земљу. Временом, са развојем саобраћаја, та жеља је постала остварљивија, али су Османлије стварале велике сметње док је Палестина била под њиховом контролом. Турци су тек 1844. дозволили првом руском православном архимандриту да живи у Јерусалиму.

Руски конзул у Руском подворју у Јерусалиму.

Библиотека Конгреса

Петнаест година касније цар Александар II у замену за услуге које је учинио Османлијама подигао Руски конзулат у Јерусалиму.

Нови Јерусалим и предграђа. Градска болница у руском подворју.

Библиотека Конгреса

1860. године је основано Императорско православно палестинско друштво чији је задатак био да прихвата поклонике из Русије. Александар II је стимулисао таква путовања и финансијски их помагао. Током неколико наредних година под царевим покровитељством је купљена земља изван старог града Јерусалима и она је добила назив „Руско подворје“.

Свечана васкршња трпеза испред Сергијевог подворја Императорског православног палестинског друштва у Јерусалиму. Крај 19. века.

Ф.М. Тимон

Центар Руског подворја био је Храм Свете Тројице, освештан 1872. године. Поред њега је био Руски конзулат, а најважнији објекат у овом комплексу после храма био је познат под називом Духовња. Ту је била смештена мисија Руске православне цркве. Само име говори да је био везан за духовни живот. Ово здање је имало сопствену капелу.

Руски православни поклоници у заједничким просторијама Маријинског подворја у Јерусалиму, 1907.

Ф.М. Тимон

Упечатљив је био и „Сергијев двор“ (подигнут 1889). Он је добио назив по великом кнезу Сергеју, брату цара Александра III. Ту су одседале руске аристократе за време поклоничких путовања.

Први светски рат и његове последице

Догађаји у Палестини. Нереди 1929. године, од 23. до 31. августа. Британска оклопна возила су „стајала“ за време побуне код руских зграда.

Библиотека Конгреса

Руско подворје је било под покровитељством државе све до почетка Првог светског рата, када су се Русија и Османлијска империја нашле на супротним странама. Чим је почео рат Турци су протерали Русе из подворја.

Војна парада британских војника у част британског генерала Аленбија испред руских храмова у Јерусалиму, 1917.

Библиотека Конгреса

До 1918. године Енглези су успоставили контролу над Палестином. Они су Руско подворје користили као базу Британског мандата над Палестином. Током наредне три деценије на територији подворја су били смештени судови, затвори и владине институције.

Временом је подворје са околним улицама претворено у централну безбедносну зону окружену бољикавом жицом.

Државне институције Израела

Руско подворје у Јерусалиму

Legion Media

Током Палестинског рата (1947-1949) подворје су заузеле јеврејске наоружане формације. Израелске власти су одлучиле да руску имовину врате Совјетском Савезу када је овај признао државу Израел.

Руско подворје у Јерусалиму

Legion Media

Совјетски Савез није придавао много значаја ономе што ће касније постати један од најскупљих рејона на Блиском истоку. У СССР-у религија није била на цени тако да власти нису виделе нарочити смисао у подворју па су га дале Израелу у замену за обичне поморанџе.

Израелска власт је нашла подворју исту примену као и британска. Данас је у Духовњи смештен суд.

После продаје имовине 1964. године на територији подворја је остало само Императорско православно палестинско друштво. У доба Хладног рата израелска обавештајна служба је посебно пазила на ово место, а медији су алудирали да су чланови овог друштва у ствари агенти КГБ-а.

Руско подворје у Јерусалиму

Legion Media

Руски Јевреји који су емигрирали у Израел такође су радо посећивали ресторане и барове у овом крају. Ту је било ноћних клубова са руским називима, например „Гласност“, или касније „Путин“. После извесног времена на територији подворја се појавио нови модерни уметнички кампус Академије уметности и дизајна Бесалел.

Руско подворје у Јерусалиму

Legion Media

Израел је 2008. године вратио Русији „Сергијев двор“. Деценијама су у њему биле смештене канцеларије различитих израелских министарстава. Влада Русије је најавила да ће објекат имати своју првобитну намену, тј. служиће за пријем поклоника. Москва је изразила жељу да купи и преосталу земљу и имовину у подворју, али тешко да ће овога пута цена бити изражена у поморанџама.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!