Како се у Јерусалиму појавило „парче“ Царске Русије

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Само недељу дана пре него што ће бити свргнут са власти 1964. године, Никита Хрушчов је донео одлуку да прода 17 акри (скоро осам хектара) земље и имовину на њој коју је Московска патријаршија поседовала у центру Јерусалима. И продао је све то за поморанџе из Јафе у вредности од 3,5 милиона долара.

После те продаје Русима је остао само храм Свете Тројице који је знаменитост Јерусалима са својим зеленим куполама и четири осмоугаона звоника, и још један објекат. Све је плаћено поморанџама јер Израел тада још није имао чврсту валуту. Још увек се сматра да је та купопродаја спорна, будући да је Русија изгубила важне некретнине на територији која представља светињу за три њене највеће верске заједнице.

Руско подворје је својевремено било ограђено зидом и поред храма у њему се налазио руски конзулат, мушки и женски конак, а такође болница и зграда православне мисије. Ту је 2021. године смештен Окружни суд Јерусалима, као и управа полиције (па чак и ноћни клубови). Додуше, поједини делови подворја су поново постали руско власништво.

Руско наслеђе 19. века

Откако је Русија примила православље верници су увек имали жељу да посете Свету Земљу. Временом, са развојем саобраћаја, та жеља је постала остварљивија, али су Османлије стварале велике сметње док је Палестина била под њиховом контролом. Турци су тек 1844. дозволили првом руском православном архимандриту да живи у Јерусалиму.

Петнаест година касније цар Александар II у замену за услуге које је учинио Османлијама подигао Руски конзулат у Јерусалиму.

1860. године је основано Императорско православно палестинско друштво чији је задатак био да прихвата поклонике из Русије. Александар II је стимулисао таква путовања и финансијски их помагао. Током неколико наредних година под царевим покровитељством је купљена земља изван старог града Јерусалима и она је добила назив „Руско подворје“.

Центар Руског подворја био је Храм Свете Тројице, освештан 1872. године. Поред њега је био Руски конзулат, а најважнији објекат у овом комплексу после храма био је познат под називом Духовња. Ту је била смештена мисија Руске православне цркве. Само име говори да је био везан за духовни живот. Ово здање је имало сопствену капелу.

Упечатљив је био и „Сергијев двор“ (подигнут 1889). Он је добио назив по великом кнезу Сергеју, брату цара Александра III. Ту су одседале руске аристократе за време поклоничких путовања.

Први светски рат и његове последице

Руско подворје је било под покровитељством државе све до почетка Првог светског рата, када су се Русија и Османлијска империја нашле на супротним странама. Чим је почео рат Турци су протерали Русе из подворја.

До 1918. године Енглези су успоставили контролу над Палестином. Они су Руско подворје користили као базу Британског мандата над Палестином. Током наредне три деценије на територији подворја су били смештени судови, затвори и владине институције.

Временом је подворје са околним улицама претворено у централну безбедносну зону окружену бољикавом жицом.

Државне институције Израела

Током Палестинског рата (1947-1949) подворје су заузеле јеврејске наоружане формације. Израелске власти су одлучиле да руску имовину врате Совјетском Савезу када је овај признао државу Израел.

Совјетски Савез није придавао много значаја ономе што ће касније постати један од најскупљих рејона на Блиском истоку. У СССР-у религија није била на цени тако да власти нису виделе нарочити смисао у подворју па су га дале Израелу у замену за обичне поморанџе.

Израелска власт је нашла подворју исту примену као и британска. Данас је у Духовњи смештен суд.

После продаје имовине 1964. године на територији подворја је остало само Императорско православно палестинско друштво. У доба Хладног рата израелска обавештајна служба је посебно пазила на ово место, а медији су алудирали да су чланови овог друштва у ствари агенти КГБ-а.

Руски Јевреји који су емигрирали у Израел такође су радо посећивали ресторане и барове у овом крају. Ту је било ноћних клубова са руским називима, например „Гласност“, или касније „Путин“. После извесног времена на територији подворја се појавио нови модерни уметнички кампус Академије уметности и дизајна Бесалел.

Израел је 2008. године вратио Русији „Сергијев двор“. Деценијама су у њему биле смештене канцеларије различитих израелских министарстава. Влада Русије је најавила да ће објекат имати своју првобитну намену, тј. служиће за пријем поклоника. Москва је изразила жељу да купи и преосталу земљу и имовину у подворју, али тешко да ће овога пута цена бити изражена у поморанџама.