Како је Совјетски Савез планирао да за недељу дана уништи НАТО

Јуриј Абрамочкин/Sputnik
Москва је била уверена да може да порази свог главног непријатеља и притом избегне нуклеарну апокалипсу.

За време хладног рата две супротстављене суперсиле - СССР и САД - биле су у сваком тренутку спремне за избијање оружаног сукоба између њих. Сви су били сигурни да ће Трећи светски рат бити нуклеарни конфликт и да ће довести до узајамног уништења.

Међутим, 1979. године Совјети су направили план како да униште свог најљућег непријатеља и притом избегну нуклеарну апокалипсу. План под називом „Седам дана до реке Рајнеˮ предвиђао је да НАТО снаге у Европи буду уништене за само недељу дана.

Одговор на агресију

Москва је очекивала да ће НАТО напасти први. Према плану, алијанса би нуклеарним бомбама гађала 25 објеката у Пољској на реци Висли и ову земљу тако претворила у разорен и контаминиран простор, ефикасно одсецајући совјетске трупе у Источној Немачкој, Мађарској и Чехословачкој од њихових главних база у СССР-у.

То би, међутим, одмах покренуло Варшавски пакт на акцију. Совјетске нуклеарне снаге би напале Немачку, Белгију, Холандију, Данску и северну Италију. Тако би седиште НАТО-а у Бриселу било уништено.

Не нападајући САД, Француску и Велику Британију, Совјети су желели да створе поделу између западних савезника. Знали су да не одлучује главна команда НАТО-а, него руководство САД, Француске и Британије о томе како и када се користи нуклеарно оружје. Овим маневром СССР би их ставио пред тежак избор: да употребе нуклеарно оружје против Совјета и са сигурношћу приме нуклеарни напад, да се боре без коришћења нуклеарних капацитета или чак да остану изван конфликта. Са компликованим односима Француске према НАТО-у, који је напустила 1966. године (настављајући ипак да сарађује са алијансом), ова могућност уопште није била невероватна.

После нуклеарних напада совјетска и чехословачка војска је требало да се пробију кроз непријатељске редове до реке Рајне. С обзиром да су по броју тенкова неколико пута надмашивали алијансу били су сигурни у успех. Истовремено, неутрална, али стратешки важна Аустрија требало је да буде нападнута и окупирана од стране Мађарске.

Док би совјетске копнене снаге заузеле важне мостове преко река, авијација Варшавског пакта требало је да уништи европске аеродроме и војне базе НАТО-а.

Важан задатак је поверен и совјетској морнарици. Требало је да прекине све комуникације између САД и Европе у Атлантском океану и спречи Американце да својим савезницима пошаљу појачање. Совјетске подморнице је требало да нађу и униште амерички адут: офанзивне групе америчких носача авиона. У међувремену совјетске нуклеарне подморнице у Северном леденом океану требало је да буду спремне да реагују на могући нукларни напад САД.

Наиван план

Москва је веровала да би, ако би се све одвијало према плану, главне снаге НАТО-а у Европи биле уништене за седам дана. Ако би било потребно, совјетска војска би наставила да напредује према Француској. Шокирано и збуњено руководство западних земаља би било принуђено да седне за преговарачки сто и општи нуклеарни рат би био избегнут.

Совјетска команда је потпуно игнорисала доктрину НАТО-а о колективној одбрани која је изнета у Северноатлантском споразуму из 1949. У њој се наводи да је напад на једну чланицу алијансе напад на све њих. НАТО је био спреман да започне општи нуклеарни рат ако би само једна од његових чланица била нападнута нуклеарним оружјем без обзира да ли она сама поседује нуклеарно оружје или не.

Чак су и најближи совјетски савезници у Варшавском пакту сматрали да је план „Седам дана до реке Рајнеˮ превише оптимистичан и скоро неостварив. Ипак, Совјети су током десет година, све до касних 80-их, одржавали тајне вежбе засноване на овом плану.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“