Застава је један од главних државних симбола Русије. Дуго је у СССР-у застава била црвена са српом и чекићем. У новијој историји бело-плаво-црвена тробојка је поново почела да се користи 22. августа 1991. године. Овај дан се данас слави као дан руске заставе, када је објављен указ „О званичном признању и коришћењу Националне заставе РСФСРˮ.
2000. године Владимир Путин је потписао уставни закон о руској застави који прописује како она изгледа и где се може користити. Узгред, за скрнављење заставе у Русији се може добити затворска казна.
Данас не постоји званично тумачење тога шта симболизују боје заставе. Али сматра се да бела боја означава мир, чистоту, невиност; плава је боја вере и верности, поузданости; црвена значи снагу и крв проливену за Отаџбину.
Сматра се да до XVII века Русија није имала државни симбол у облику заставе, користили су се углавном грбови. Заставе су први пут почеле да се користе на бродовима.
Управо у XVII веку у Русији је почела интензивно да се развија бродоградња, због чега су у земљу позвани мајстори из Холандије. Они су предложили боје које су њима била познате од давнина. И цар Алексеј Михаилович се сложио.
Застава Холандији
Public domainИсторичари сматрају да су се прве тробојке са нашивеним двоглавим орлом, грбом Русије, појавиле на броду који се звао „Ораоˮ, али за то не постоје документована сведочанства. Осим тога, не зна се којим редоследом су боје биле распоређене.
Ипак, са сигурношћу се зна да је 1693. године одред малих бродова Петра Великог кренуо у велику мисију по Белом мору са бело-плаво-црвеном „заставом цара Московскогˮ. Платно је сачувано до данас.
Цар је дуго проучавао бродоградњу у Холандији. Зато су му ове боје биле блиске. 1705. године Петар је потписао указ према којем сви руски трговачки бродови треба да подижу бело-плаво-црвену заставу.
Сматра се да је у то доба бела боја означавала слободу и независност, плава је била везана за светитеље и заштитнике велике Руске земље, а црвена је, као и данас, симболизовала храброст и неустрашивост војника спремних да дају животе за своју земљу.
Тако је тробојка дуго била симбол морнарице, а на копну је почела да се појављује тек када су руски морепловци откривали нове земље и освајали Сибир и Далеки исток, па су том приликом тамо постављали своју заставу.
Међутим, после Петра I у војсци су постале популарне црна и златна боја, а затим се и на државном нивоу почела користити црно-жуто-бела застава. (Данас је присталице ултрадесничарских покрета користе као „царску заставуˮ).
1883. године Александар III је одлучио да врати бело-плаво-црвену заставу у свечаним приликама, а Николај II је, детаљно размотривши значење боја, решио да њу поново прогласи за званични симбол. Ова тробојка је красила и церемонију његовог крунисања.
Тада су боје добиле званично тумачење: бела је боја слободе, плава боја Богородице, а црвена симболизује државност.
Одлука је имала политички смисао. Цар је желео да направи „националнуˮ заставу и поврати традиције Петра I. Осим тога, овим бојама је желео да покаже блискост народу и обједини велику империју.
„Великоруски сељак за празнике носи црвену или плаву рубашку, малорус [Украјинац - Russia Beyond] и Белорус белу; руске жене облаче такође црвене и плаве сарафане. Генерално, у свести руског човека све што је црвено је добро и лепо...ˮ, стајало је у извештају цару о бојама.
А бела боја је истовремено и невиност, и слобода, а осим тога и снег који зими покрива већи део Русије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
