Шта се десило са најбогатијим људима у руском царству после Октобарске револуције?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Николај Второв – 60 милиона рубаља (око 777 милиона долара 2021. године)

1 - Николај Второв, 2 - Фабрика аутомобила АМО 1926. године (данас ОАО Фабрика „Лихачов“), - 3 - Спасо-хаус, Москва

Sputnik; јавно власништво

Второв је надимак „сибирски Американацˮ стекао због изузетних предузетничких способности. У животу му је отац, успешни трговац, обезбедио добар почетак. После смрти сину је оставио преко 13 милиона рубаља наследства.

Након што се 1897. године преселио у Москву, Второв је очев иметак уложио у бројне компаније, банке и фабрике. Такође је инвестирао у стварање нових производних капацитета: хемијске фабрике за фарбање текстила и фабрике за производњу аутомобила.

Први светски рат је за Второвљев бизнис био прави благослов. Он је своје производе брзо прилагодио војним потребама и пословао непрекидно пуним капацитетом.

После револуције 1917. Второв је изразио оданост бољшевицима, али није живео довољно дуго да свој бизнис прилагоди новом стилу владавине. Већ наредне године (1918) Второв је умро под сумњивим околностима.

Његова московска кућа Спасо-хаус касније је постала званична резиденција америчког амбасадора у Совјетском Савезу, а затим Русији.

2. Породица Нобел – 60 милиона рубаља (око 777 милиона 2021)

Емануел Нобел и нафтна налазишта у Бакуу

Sputnik; јавно власништво

Потомак још једне утицајне породице, Емануел Нобел је такође био у индустрији нафте. Његова породица је у руском царству масовно инвестирала у производњу нафте и керозина. Основано 1879. године, Партнерство браће Нобел са тржишта је истиснуло нафту Стандард, главног снабдевача керозина у земљи. Партнерство је отворило више од десет рафинерија у руском царству, инвестирало је у цевоводе, складишта и танкере за нафту.

На почетку Првог светског рата приход партнерства се повећавао са повећањем потражње за нафтом у руском царству. Међутим, ускоро је економска и политичка криза утицала и на породицу Нобел. Након што су бољшевици 1918. национализовали производњу нафте, уважена продица је морала да напусти Русију. Емануел Нобел је умро у Шведској 1932. године.

3. Сава Морозов – 44 милиона рубаља (око 570 милиона долара 2021)

1 - Сава Морозов, 2 - Богородско-Глуховска мануфактура, 3 - (мајка) Марија Фјодоровна Морозова. Рад сликара В. А. Серова. 1897.

Sputnik; јавно власништво; Русский музей

Утицајна династија Морозов била је веома скромног порекла. Основао ју је сељачки кмет који је 90-их година 18. века са само пет рубаља развио успешну производњу текстила. Временом мали бизнис је значајно порастао и крајем 20. века постао једна од највећих текстилних компанија у руском царству.

Тада је породични бизнис преузео Сава Морозов. Био је изузетно богат и велики филантроп. Можда предосећајући надолазећу катаклизму, Сава Морозов је својој мајци, која је била званичан власник породичног богатства, предложио план: да у својим фабрикама уведу нови систем управе у којем би са радницима делили профит и неке управљачке функције. Згрожена овим предлогом, мајка је Саву 1905. године уклонила из управе компаније. Исте године бизнисмен је извршио самоубиству у Кану у Француској.

Породичне фабрике и имовина национализовани су 1918. године. Савина мајка ипак то није доживела, јер је преминула 1911.

4. Породица Гинцбург – 25 милиона рубаља (око 323 милиона долара 2021)

Барон Хорациј Гинцбург, Ленска златна налазишта

јавно власништво

После пресељења у Санкт Петербург ова немачко-јеврејска породица основала је банку у центру града. Фирма се брзо развијала и постала једна од највећих у руском царству 60-их година 19. века.

Хорациј Гинцбург, у то време глава породице, инвестирао је у осигурање, руднике, железницу, бродоградњу и фабрике шећера. Добио је титулу барона и упознао се са високим званичницима у царској администрацији.

Почетком 90-их банкарску фирму је захватила криза и породица се окренула рударству. Хорациј Гинцбург је узо под контролу богато Ленско привредно друштво за производњу злата.

1912. године радници Ленских рудника су убијени у сурово угушеној побуни. Случај је добио велику пажњу јавности и управа рудника је морала да поднесе оставке. Преостали чланови породице Гинцбург напустили су Русију 1917. године, побегавши од револуције.

5. Породица Гукасов — 15 милиона рубаља (око 194 милиона долара 2021)

Абрам Гукасов, бушотина „Каспијског привредног друштваˮ

јавно власништво

Један од тројице браће из утицајне породице Гукасов, Абрам Гукасов, обогатио се на нафти. Заједно са браћом је основао нафтну индустрију „Каспијско привредно друштвоˮ за производњу нафте и трговину која је поседовала 60 бушотина и држала скоро 8% производње нафте на полуострву Апшерон. 

1917. године тројица браће су напустила турбулентну Русију и емигрирала у Француску. Абрам Гукасов, који је имао јаке везе у иностранству, успео је и тамо да се снађе. 1924. године основао је у Паризу друштво за бродоградњу по називом Des Petroles d’Outre-Mer. Абрам Гукасов је преминуо у Швајцарској 1969.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!