Одани поштоваоци покушавају да сачувају цркву у Горњем Адровцу подигнуту у знак сећања на Рајевског

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Одани поштоваоци покушавају да сачувају од пропадања историјску цркву Свете Тројице подигнуту почетком двадесетог века у знак сећања на руског добровољца Николаја Рајевског (1839-1876) у насељу Горњи Адровац код Алексинца, рекла је за руску новинску агенцију ТАСС директорка алексиначког центра за културу Маја Радоман.

По њеним речима планови о обнови цркве и црквене парохијске школе изграђене у њеној непосредној близини у оптицају су већ 30 година, али без резултата. Тек недавно, одани поштоваоци, људи којима је до тога истински стало изнели су идејни пројекат с намером да повежу све заинтересоване стране. Тако се како је она навела, ове године очекује да споразум о сарадњи потпишу градоначелник Алексинца, Нишка епархија и Руски дом, уз подршку амбасаде Русије у Србији.

Прелиминарни пројекат који су 2020. године разрадиле локалне власти предвиђа реконструкцију цркве, обнову црквене парохијске школе као и формирање музејског комплекса.

Горњи Адровац је место на коме се спајају два братска народа, место које сведочи о величанственој жртви за братски народ, страдању у борби за његову слободу. Верујемо да ће ова дестинација постати место поклоњења Срба и Руса, каже Радоман.

Цркву Свете тројице, изграђену у византијском стилу на једној узвишици у близини Алексинца мештани већ 118 година зову „Руска црква“. Како се у тексту наводи прича о овој грађевини сведочи о историјском јединству српског и руског народа, али и расветљава тајну једног од најпопуларнијих на свету књижевних дела.

На поменутој узвишици 1876. године налазила се артиљеријска батерија руског добровољца пуковника Рајевског. Унук прослављеног генерала Рајевског, чувеног учесника рата против Наполеона, гроф, био је један од неколико хиљада добровољаца који су у Србију стигли како би учествовали у борби за ослобођење Словена од турског ропства. Он се храбро борио на обали Јужне Мораве надомак Алексинца. Када је у једној од борби убијен његов коњ пуковник се сабљом устремио на непријатеља. Командант десног крила српске војске пуковник Рајевски погинуо је у бици код Горњег Адровца 20. августа 1876. године.

Смрт руског добровољца снажно је одјекнула како у Србији, тако и у Русији. Српски митрополит Михаило служио је опело Рајевском у Београду у присуству краља Милана, министара и руског конзула.

На месту на коме је настрадао Рајевски његова породица испуњавајући завештање херојеве мајке подигла је 1902-1903. године цркву коју су пројектовале руске архитекте, а предлошке унутрашњег уређења урадио сликар Виктор Васнецов. Живопис нагласак ставља на заједничке црте српске и руске историје, на зидовима се налазе сцене Крштења Русије и Крунисања цара Душана у Скопљу, а могу се видети и свети кнез Александар Невски, као и свети кнез Лазар Косовски, док је изнад улаза приказан Рајевски у свечаној униформи. Куполу краси цитат из Јеванђеља: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ .

Црква је озбиљно оштећена у Другом светком рату. Почетком двехиљадитих на иницијативу амбасадора РФ у Југославији Валерија Јегошкина, финансијским средствима МСП РФ, као и руских и југословенских организација изведена је прва фаза рестаурације и конзервације фресака и иконостаса. За рестаураторске радове била је задужена руска Државна академија словенске културе.

Директор Руског центра за науку и културу Руски дом у Београду Јевгениј Баранов истиче да историјска црква захтева хитну обнову. „Храм се налази у ужасном стању, фреске се одваљују, на зидовима су печурке, прозори избијени, плочице отпадају, пукотине на темељима и стубовима, све до врха. Нисмо стручњаци и не можемо да процењујемо степен урушености, али јасно се види да у сваком тренутку може да се догоди најгоре“, навео је он.

Како је Баранов истакао црква је последњи пут обновљена, нажалост, због недостатка средстава, недовољно квалитетно, почетком двехиљадитих, али је ипак захваљујући тим напорима опстала, а сада је последњи час за предузимање озбиљних мера, иначе ће бити прекасно. Културни центар чија је градња планирана на простору „Руске цркве“ могао би по његовом мишљењу да постане место развоја руско-српских веза.

Поред цркве која је финансирана новцем мајке Рајевског, подигнута је и црквена парохијска школа, иначе прва школа у Србији у којој се учио руски језик. У Балканским ратовима окупатори су зграду дигли у ваздух, остао је само темељ.

По речима Јевгенија Бааранова тренутно се ради на пројекту реконструкције цркве и школе кao културног центра, мањег музеја посвећеног како историји Српско-турског рата (1876-1877), тако и учешћу у њему руских добровољаца.

„За нас је то од великог значаја с обзиром да би то био једини у свету музеј руског добровољачког покрета, као и музеј на месту друге у руској војној историји батерије Рајевског“, рекао је Баранов.

Један број књижевних истраживача, као што је познато, сматра да је пуковник Рајевски који је у Србију стигао као добровољац после бурне каријере у војсци и јавном животу, послужио као прототип за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ Лава Толстоја. На крају романа Вронски одлази у Србију у рат како би се жртвовао у борби за ослобођење Словена.

„Прича о Рајевском је у ствари прича о Вронском, јер је судећи по мишљењу стручњака, Толстој свог Вронског обликовао полазећи од приче о Николају Николајевичу Рајевском, који је овде погинуо. Према томе ово место је једини на свету артефакт најобјављиванијег романа на планети „Ана Карањина“, чији су поклоници расути широм света“, каже Баранов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!