Зашто је објављивање „Господара прстенова” у СССР-у било тако ризичан подухват?

Peter Jackson/New Line Cinema,2003
Након што је совјетска цензура забранила књигу, независни преводиоци су много ризиковали ширећи Толкинову фикцију у Совјетском Савезу.

Током хладног рата совјетска цензура је била сумњичава према свему што долази са Запада. „Господар прстенова”, чији је аутор Британац, није био изузетак. Како би читаоцима у СССР-у ипак приуштили да се упознају за класичним делом епске фантастике совјетски преводиоци су покушали књигу да преведу илегално, да је објаве под другим називом, да је прераде у драмски комад, па чак и да Толкиново дело адаптирају у облику сасвим нове научнофантастичне приче.

Научнофантастична прича

1966. године совјетски преводилац Зинаида Бобир начинила је очајнички покушај да Толкинову фантастику прилагоди стандардима совјетског књижевног часописа „Техника-Молодежи”.

Убеђена да совјетска цензура неће дозволити штампање директног превода оригинала, Бобир је Толкинову епску фантазију претворила у научнофантастични роман, а магијске теме сакрила иза фасаде рационалних научних открића.

У преводу Зинаиде Бобир Толкинова оригинална бајка је приказана као прича унутар друге научнофантастичне приче о пет научника који откривају древни прстен. Они закључују да је прстен био уређај за складиштење информација које открива ако се стимулише помоћу варнице.

Покушај је био неуспешан, јер је часопис одбио да објави њен рукопис.

Први „чувар”

Прва књига трилогије која носи назив „Дружина прстена” у СССР-у је објављена 1982. Совјетски преводиоци Владимир Муравјов и Андреј Кистјаковски, који су такође били љубитељи Толкинових дела, убедили су совјетску издавачку кућу да објави 100.000 примерака првог тома.

Међутим, први превод Толкиновог дела у СССР-у није се строго држао оригинала. Руски превод је носио назив „Чувари” [„Хранители” на руском] и представљао је скраћено препричавање оригиналне књига, додуше без директног уметања делова од стране преводилаца.

Један од разлога за компромис била је сумњичавост совјетске цензуре која је оценила да књига одступа од канона соцреализма, државно одобреног уметничког покрета у СССР-у и другим социјалистичким земљама тог времена.

Зло царство”

На разочарање многих у СССР-у, упркос запањујућем успеху прве књиге међу совјетским читаоцима, други и трећи том прилагођеног издања „Господара прстенова” нису одмах уследили.

Разлог иза изненадног стопирања штампе била је геополитика хладног рата. 8. марта 1983. године, годину дана након првог објављивања Толкина у СССР-у, амерички председник Роналд Реган је одржао говор у којем је Совјетски Савез описао као „зло царство”.

Брзо су повучене паралеле са Толкиновим измишљеним светом Мордора.

Нисам имао никакве антисовјетске идеје у глави. Видите, у Толкиновом писању има много алузија. Довољно је рећи да се његове снаге добра налазе на Западу, а снаге зла долазе са Истока”, рекао је Александар Грузберг, још један совјетски преводилац Толкиновог дела.

Па ипак, званично дозвољен превод је обустављен, што је начинило простора за илегалне покушаје совјетских преводилаца да совјетским читаоцима приближе Толкинов свет.

Илегални преводи

Када је постало јесно да се превод Муравјова и Кистјаковског неће наставити, поједини преводиоци преузели су ризик да преведу преостале две књиге трилогије.

Кистјаковскиј

Ако би неко био ухваћен да самостално преводи и илегално објављује фикцију, заобилазећи цензуру, та особа је могла да изгуби посао или могућност да настави образовање. Могућност да се заради новац била су генерално ограничена, а била би примењена и административна ограничења. И, осим тога, то је значило уништити живот породице, рођака, пријатеља и колега”, објаснила је совјетски филолог Јевгенија Смагина.

Упркос постојећем ризику, индивидуални покушаји да се „Господар прстенова” преведе на руски уследили су за прећутном забраном Толкинових дела у СССР-у. Нове самостално објављене верзије ослањале су се на рад Зинаиде Бобир, Муравјова и Кистјаковског, пионира на пољу превода сложеног Толкиновог језика на руски.

Муравјов

Захваљујући таласу међусобно неповезаних покушаја да се књига преведе, лик Фрода Багинса и данас збуњује руске читаоце. Његово име је, наиме, преведено на више начина од којих је сваки покушао најбоље да пренесе ауторову оригиналну замисао: Фродо Багинс, Фродо Торбинс [то руској речи „торба” у значењу џак], па чак и Фродо Сумкинс [по руској речи „сумка” у значењу торба, енглеско bag].

Када је Горбачовљева политика гласности олабавила стисак совјетске цензуре у СССР-у, Владимир Муравјов је наставио свој рад на преводу две преостале књиге: „Две куле” и „Повратак краља”. Његов колега Андреј Кистјаковски није то доживео, с обзиром да је преминуо 1987.

1991. године група љубитеља Толкина снимила је позоришни комад адаптиран за телевизију заснован на преводу „Дружине прстена” Муравјова и Кистјаковског. То је вероватно нешто најбоље што се данас може видети на интернету.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“