Шта је било забрањено совјетским пионирима?

Давид Шоломович/Sputnik
Милиони деце у СССР-у су желели да буду пионири, али ово звање није било лако носити. Оно је подразумевало на десетине забрана.

Совјетски Савез је скоро од пелена почињао да васпитава праве комунисте. Дечје и омладинске организације биле су прожете идеологијом и строго су уређивале све сфере живота деце: од тога како је исправно спавати до тога како се треба поздрављати.

После одбаништа деца су полазила у школу и постајала „октјарбјата”, а затим би, са 9 година, могли да буду примљени у пионире. У суштини припрема за то почињала је већ током претходне 2-3 године: совјетски дечаци и девојчице напамет су учили законе према којима је требало да живе до 14. године. Тај „Подсетник за ђака и пионира” садржао је детаљно упутство за живот, као и неколико десетина забрана. Понешто од тога важи и данас: пионир не сме да пуши и пије алкохол, не сме да улази у туче нити да малтретира млађе од себе. Али неке забране изгледају веома необично, мада је у то време за њих постојало јасно партијско објашњење.

Пионир не игра фудбал!”

Комунистичка идеологија заиста није волела фудбал, који је био изум енглеске буржоазије. „То је идеолошки фалична игра, која учи совјетску омладину обмани... Прихваћен потез у фудбалу – финта – заправо је обмана, што самим тим негативно утиче на особине пионира”, сматрале су пролетерске културно-просветитељске организације.

Али ова забрана је имала и „медицинске” аргументе. Општи календар Руске организације Црвеног крста за 1925. годину није препоручивао да се фудбал игра пре 17. године: „Ова игра изазива велико напрезање срца и лако доводи до узбуђења, а пионир има слабо срце, пионир не може одмах да научи да влада собом и у заносу може уместо пола сата у игри да проведе три сата, што је веома штетно.”

Па ипак, овакве препоруке нису се односиле на друге игре које такође могу да „доведу до узбуђења”. Забрањене су биле само оне где је теоријски дете могло да сломи кост: „Немој играти игре код којих мораш да се пењеш на дрво, на ограду или на кров”, - наводи се у правилима.

Пионири не држе руке у џеповима”

Држање руку у џеповима се сматрало за „лошу навикуˮ, карактеристичну за сеоску децу. Генерално, први пионирски одреди су за један од својих циљева поставили борбу против неписмености. Све што је било повезано са неписменошћу и некултуром налазило се на списку забрањених ствари. Чак и чачкање хране из зуба требало је радити на „пионирски начин”, а не на „сеоски”: „Не чачкај зубе металним предметима, него направи чачкалицу од птичјег пера.ˮ Треба ли уопште спомињати да прави пионир никада није улазио у свађу? „Пионири се не свађају. Свађа се или роб или господар.ˮ

Не лижи прстеˮ

Уредност и чистоћа пионира морали су бити беспрекорни. Хигијена, борба против антисанитарног понашања пропагирани су на државном нивоу како преко плаката, тако и преко пионирских одреда. То је био једини начин да се васпитају деца из радничких сиротињских насеља која је ускоро требало да постану носиоци пролетерске државе.

Забране су гласиле овако: „Не лижи прсте када листаш књигу”, „не пљуј на под, него у пљуваоницу”, „не стављај у уста оно што је било туђим устима, не гризи оловку”, „немој јести туђе остатке хране”, „немој пити и јести из заједничке посуде”, „забрањено је доносити семенке у школу” (љуске би обавезно завршиле на поду). А девојчице (из неког разлога само девојчице) не треба да се љубе при поздрављању.

Не треба се руковати

Пионир није имао право да се са неким поздрави руковањем: „Пионир не пружа руку у знак поздрава”. Постоји стваран историјски снимак под називом „Пионир неће да се рукује са председником владе СССР-а Алексејем Ивановичем Риковом”.

Као прво, било је им је забрањено руковање, јер су пионири имали свој идеолошки поздрав или салутирање: рука мало подигнута изнад главе симболизовала је да пионир друштвене интересе поставља изнад личних. А на узвик „Буди спреман!” пионири су одговарали „Увек спреман!”. Као друго, тифус је тада и даље био велики узрок смртности, тако да је имало смисла минимализовати контакте.

Не спавај ни са ким у истом кревету”

Најзад, чак и за спавање пионир је имао читав низ правила. Осим здравих препорука да на спавање треба ићи у 9-10 увече, из неког разлога је било забрањено покривање преко главе, врата и горњег дела групи, а руке је требало држати изнад покривача. Није се смело спавати на јастуку без јастучнице, покривати се одећом и свакаквим „крпама” уместо ћебета, спавати са било ким у истом кревету. Али могли сте „лети спавати без доњег веша (голи)”.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“