Када је основана Русија?

Russia Beyond (Photo: PHAS/Getty Images; Государственный архив древних актов)
Није се, наравно, то догодило тако што су се људи у неком тренутку окупили и одлучили да оснују руску државу. Међутим, постојали су време, место и личност која је свесно изградила темеље руске државе.

На питање „Када је Русија основана?“ има неколико одговора, јер је током историје било, такорећи, неколико различитих руских држава.

„Роси“ и прво спомињање Русије

Прва година је 862, када су Рјурика (и, вероватно, његову браћу или саборце Трувора и Синеуса) становници Новгорода позвали да владају њиховом земљом и бране их од непријатеља. Историчари почетак династије Рјуриковича рачунају од тог доба.

Међутим, племена која су живела у региону северно од Црног мора стране хронике описују као „Росе“ чак и пре 862. У Западнофраначким (Бертинским) аналима, који описују период од 830. до 882.  године, спомиње се под годином 839. народ Роса са њиховим краљем. Затим у 10. веку византијски цар Константин VII Флавије Порфирогенит (905-959) спомиње печенеге (номадско племе у региону северно од Црног мора) који су ратовали против Росије и нападали њену престоницу Кијев.

Тако да се прво спомињање Роса и њихове земље односи на (Стару) Рус, лабаво организовану државу са престоницом у Кијеву која је постојала од 9. до 13. века, а касније подлегла притисцима Монголо-Татара који су у 13. веку освојили Кијевску кнежевину. Инвазија Монголо-Татара на крају је натерала руске кнежеве да удруже своје снаге на североисточним територијама централне Русије.

Појављивање Москве  

У 13. веку Данил Александрович (1261-1303), из династије Рјурикович, постао је први московски кнез. Од тога времена па надаље, а посебно за време Даниловог сина Ивана Калите (1288-1341) Москва је била најважнији град североисточне Русије.

Москва је предводила борбу руских кнежевина против Златне хорде,  монголско-татарске државе, у Куликовској бици (1380). У њој су победу однели Руси на челу са московским кнезом Дмитријем Донским (1350-1389). Била је то прва велика победа руских кнежевина над Монголо-Татарима под вођством Москве. Историчари се слажу да је борба против Златне хорде била главни разлог за консолидацију руске земље под моћи Москве и за формирање Московског царства. Али ова земља се још није звала Русија!

Иван III, оснивач Московске државе

До средине 15. века Москва је постала тако моћна да је успела да окупи руске кнежеве и њихове снаге у једну војску која се успешно одбранила од војске Златне хорде, што је познато као Велико стајање на реци Угри. Снаге Москве предводио је велики кнез Иван III Московски (1440-1505), који је понео титулу „государа“ (господара) целе Русије“.

Иван III је био личност која је окончала формирање Московске државе путем неколико снажних реформи. За време његове владавине италијанске архитекте су подигле московски Кремљ који познајемо данас, укључујући Успенску цркву, највећу и најбогатије украшену цркву у руским земљама тог времена. Такође, под Иваном III уведен је Законик (Судебник) из 1497. године и тако створена јединствена правна средина за све грађане Московске државе, а двоглави орао се појавио на њеном грбу (на Великом печату Москве из 1497).

Иван III је такође био први московски владар који је у својој дипломатској преписци користио титулу цара, коју су Руси раније користили за канове Златне хорде. Тако је коришћењем ове титуле за Великог московског кнеза појава независне Московске државе на политичкој мапи Европе добила коначан облик.

1547. године, када је Иван IV Грозни (1530-1584) крунисан за цара, његова титула је садржала речи „цар целе Русије“, тако да можемо рећи да је Русија као независна држава формирана за време Ивана III Московског, а да је за време владавине његовог унука Ивана IV Грозног постала царство.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“