Најмасовније сахране у СССР-у

Bettmann/Getty Images
У Совјетском Савезу сахране су често биле најмасовнији догађаји. Посебно су се лидери земље сахрањивали са невероватним почастима, а на испраћај неких личности на вечни починак окупљале су се огромне колоне људи.

Владимир Лењин

Вођа светског социјализма умро је 21. јануара 1924. године. Из подмосковског имања Горки његово тело је пребачено у Москву. Опроштај је одржан у Сали са стубовима Дома Сојуза и трајао је 5 дана! Различити извори тврде да је око пола милиона људи дошло да се опрости од Лењина.

Одлука о балзамовању тела донета је скоро годину дана пре његове смрти. 27. јануара 1924. године ковчег са телом је смештен у привремени дрвени маузолеј на Црвеном тргу, који је касније замењен каменим. Редови испред маузолеја били су уобичајени током читавог совјетског доба.

Феликс Дзержински 

До данас је Дзержински једна од најозлоглашенијих личности совјетског доба. Пре свега је познат као главни совјетски чекиста и оснивач политичке управе при Министарству унутрашњих послова. Он је човек који је успоставио репресивну машинерију борбе против контрареволуције. Умро је 20. јула 1926. од срчаног удара. Приликом опроштаја од њега читав центар Москве су преплавили сарадници његовог ресора и друге страствене присталице бољшевика. Његов пепео је сахрањен у зидинама Кремља.

Владимир Мајаковски 

Огроман ударац за народ била је смрт најважнијег песника пролетаријата Владимира Мајаковског. Он је завршио живот самоубиством 14. априла 1930. са 36 година. Колона ожалошћених се протезала кроз читаву Москву. Урна са његовим пепелом сахрањена је у Новодевичјем манастиру.

Сергеј Киров

1. децембра 1934. на свом радном месту је убијен руководилац лењинградског одељења партије Сергеј Киров. Касније је погубљен не само Кировљев убица, него и читава његова породица, па чак и даљи рођаци. На основу сумње да су учествовали у заверама различите врсте и да припадају унутарпартијској опозицији ухапшен је огроман број људи. Сматра се да је убиство верног саборца Стаљину послужило као повод за почетак масовних репресија у СССР-у.

Јосиф Стаљин

5. марта 1953. године са животне сцене је отишао „вођа народа“. Тога дана ђаци нису имали часове, а многи одрасли су пуштени са посла. Међутим, према сећању савременика, они који су претрпели Стаљинове репресије отварали су шампањац, а затвореници ГУЛАГ-а викали су „Ура!“.

Опроштај у Сали са стубовима Дома Сојуза трајао је три дана и ноћи без прекида. Дан сахране, 9. март, постао је права трагедија. Само на Црвеном тргу се окупило око 12 хиљада људи, а из свих делова града ка центру је кренуло више хиљада грађана. Неке улице су биле затворене и гомила није имала где да се рашири. Почело је гурање у којем је погинуло око 400 људи (тачан број никад није обелодањен).

Стаљиново тело најпре је био смештено у ковчег у Маузолеју поред Лењина, али 60-их година у оквиру кампање рушења култа личности сахрањено је поред зидина Кремља.

Јуриј Гагарин

Први човек који је одлетео у свемир дочекан је после лета као национални херој. Као херој је испраћен и на последње путовање. Погинуо је у авионској несрећи 27. марта 1968. Његов авион се срушио приликом наставног лета. Заједно с њим је погинуо и његов инструктор Владимир Серјогин. Опроштај од Гагарина одржан је у Централном дому Совјетске Армије, а на Црвеном тргу био је митинг жалости. Урне Гагарина и Серјогина сахрањене су у зидинама Кремља.

Семјон Будјони

Легендарни совјетски војсковођа, који се прославио за време Грађанског рата и који је свој тактички таленат показао у Другом светском рату, био је један од првих маршала СССР-а.

Његова сахрана 30. октобра 1973. године преносила се на телевизији. 91-годишњи маршал је сахрањен у некрополи код зидина Кремља.

Владимир Висоцки

42-годишњи песник, бард и глумац Владимир Висоцки преминуо је 25. јула 1980. године од инфаркта. Сматра се да је узрок његове смрти била злоупотреба алкохола и наркотика. Његова смрт је била трагедија која је погодила милионе његових обожавалаца.

Опроштај је одржан у Театру на Таганки, где је глумац радио годинама. Ред људи се пружао неколико километара, а на Таганском тргу се окупило преко 100 хиљада људи.

Леонид Брежњев

Уз почасти је сахрањен и Брежњев који је 16 година провео на челу Совјетског Савеза. Умро је у сну 10. новембра 1982. од тромба који се откинуо и доспео право у срце.

Испраћај и процесија били су готово најпомпезнији од Стаљиновог времена. На њих су стигли лидери многих страних земаља. Брежњев је сахрањен код зидина Кремља.

Константин Черњенко

Черњенко је на челу СССР-а провео нешто више од годину дана и преминуо је 10. марта 1985. Али кратка владавина није утицала на величину сахране. На њу је дошла чак и Маргарет Тачер!

Виктор Цој

Смрт идола једне генерације у аутомобилској несрећи 15. августа 1990. године била је шок за читаву нацију. Најважнији рок певач, глас перестројке, који је у познатој песми захтевао промене, умро је са 28 година. Очевици тврде да је у Лењинграду завладало право лудило: људи из свих крајева града окупљали су се код зграде рок клуба чији је члан била Цојева група „Кино“. Са магнетофона су се током неколико дана непрекидно чуле њихове песме. На опроштај од Цоја на Богословском гробљу дошло је више хиљада људи.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“