Зашто је Совјетски Савез учествовао у Грађанском рату у Шпанији?

Photo 12/Universal Images Group/Getty Images
Совјетски Савез је учинио много тога како би одложио пораз шпанске републике, али ипак није успео да спречи појаву још једне земље у Европи која је подржавала Хитлера.

1. Грађански рат у Шпанији који је избио у јулу 1936. године био је својеврсна припрема за Други светски рат. Управо на Пиринејском полуострву нацистичка Немачка и фашистичка Италија први пут су се на бојном пољу сусреле са Совјетским Савезом.

2. Упркос бројним молбама шпанских власти Народног фронта за пружањем војне помоћи, СССР није планирао да се меша у конфликт у далекој Шпанији и држао се позиције неутралности. Међутим, с обзиром да је такозвани Међународни комитет за немешање у питања Шпаније, који су основале европске земље, показао потпуну неодрживост, а Немци и Италијани се све интензивније укључивали у грађански рат на Пиринејском полуострву, њему се убрзо прикључио и СССР.

3. Пружајући војну подршку Другој шпанској републици Москва је желела да спречи победу пронемачких снага националиста Франсиска Франка и самим тим ширење утицаја Трећег рајха, а такође је планирала да успостави сарадњу са западним земљама на антифашистичкој основи. На последње је, међутим, одмах могла да заборави, јер су се Енглези и Французи дистанцирали од конфликта у раној фази и увели ембарго на испоруку оружја зараћеним странама.

4. Први совјетски брод са наоружањем упловио је у луку Картахена 12. октобра 1936. године. Током читавог рата у лукама под контролом републиканаца истоварено је 66 бродова који су у Шпанију допремили совјетску војну технику, стрељачко оружје, муницију и сл. Влада Народног фронта је сама одлучивала о томе које јој је наоружање потребно и плаћала га је из својих средстава на основу кредита које је добијала од СССР-а, као и на основу златних резерви земље, део којих је Совјетски Савез однео током привих месеци конфликта.

5. Током три године грађанског рата Моска је присталицама Народног фронта испоручила 648 авиона (ловце И-15 и И-16, бомбардере СБ и друге), 347 тенкова (углавном Т-26), 60 оклопних возила, преко 1.100 комада артиљеријског оруђа, 340 минобацача, 20 хиљада митраљеза, скоро 500 хиљада пушака, 862 милиона патрона, три и по милиона граната итд. Како је у јануару 1937. године истакао министар морнарице и авијације републике Индалесио Приејето: „Совјетски Савез је био једина земља на свету (осим Мексика) која је Шпанској републици једноставно и без много речи пружила оружану подршку, обезбеђујући све што је могао...“ 

6. Осим оружја, Шпанцима су у помоћ послати војни саветници и стручњаци: пилоти, тенкисти, припадници морнарице, везисти, ПВО стручњаци, војни инжењери и преводиоци. Они су имали задатак да припреме и обуче оружане снаге републике, али многи су се и сами нашли у ситуацији да учествују у борбама.

7. „У Шпанију смо слали како своје младе, неискусне оперативце, тако и искусне инструкторе и професионалце. Та земља је постала нека врста полигона на којем су се тестирале и увежбавале наше будуће обавештајне операције. Многи каснији потези совјетске обавештајне службе ослањали су се на контакте успостављене у Шпанији и на закључке које смо извукли из свог шпанског искуства“, записао је један од најважнијих совјетских шпијуна и диверзаната Павел Судоплатов. 

8. Помоћ коју су Немачка и Италија пружале националистима вишеструко је премашивала совјетску помоћ републиканцима: двапут више авиона, скоро трипут више тенкова, 2,5 пута више артиљеријског оруђа. Само немачки добровољачки ваздухопловни легион „Кондор“, који је током рата донео скоро половину победа франкистима (314 од 695), бројао је око 5 хиљада људи. Мусолини је у Шпанију послао експедициони корпус од 50 хиљада људи, од чега су 20 хиљада чинили припадници његове личне гарде „црнокошуљаша“. Број совјетских војника био је највише две хиљаде, али је захваљујући њима и совјетском наоружању република ипак успела тако дуго да се одржи.

9. Совјетски војни стручњаци и саветници кључну улогу су одиграли у успешној одбрани Мадрида на јесен 1936. године. Пресудна епизода из те битке био је јуриш совјетских тенкова Т-26 на село Сесенија (30 километара од престонице) 29. октобра. Они су тада разбили ескадрон мароканске коњице, уништили пешадијски батаљон франкиста и нанели значајне губитке својим колегама тенкистима из италијанског корпуса. Тада је и командант тенковског вода поручник Семјон Осадчиј извео прво тенковско таранирање у историји, гурнувши у увалу италијанску танкету „Ансалдо“.

10. „Требало је видети како се нагло променило расположење Шпанаца на фронту и у позадини, када су се почетком новембра на небу изнад Мадрида појавили републикански ловци И-15 и И-16 којима су управљали совјетски добровољци и који су извели прве ваздушне нападе на побуњенике. Био је то крај некажњивости фашистичких ваздухопловних гусара“, присећао је војни саветник Павел Батов. Осим тога, још од краја октобра бомбардери СБ су сасипали бомбе на аеродроме франкиста у Авили, Севиљи , Саламанки и другим градовима.

11. У почетном периоду рата бомбардери СБ (или, како су их Шпанци називали, „Каћуше“) постали су прави владари шпанског неба. Са брзином од 450 km/h били су недостижни за шпанске FiatCR.32 и немачке HeinkelHe 51. Осим у бици за Мадрид, СБ су активно коришћени у одбрани Гвадалахаре, у бици код Хараме, у нападима на војну поморску базу франкиста у Палма де Маљорки. Тек са појавом месершмита Bf-109 на шпанском небу у позну јесен 1937. њихова доминација у ваздуху је окончана.

12. После тешких пораза републиканске војске на пролеће 1938. године Стаљину је постало јасно да је крах Народног фронта близу. Осим тога, његова пажња била је преусмерена на централну Европу, где су у марту нацисти анексирали Аустрију. СССР је почео постепено да смањује помоћ републиканцима, враћајући кући своје војне саветнике и стручњаке. Све у свему, од скоро две хиљаде совјетских грађана који су упућени у Шпанију, 189 је погинуло. 59 совјетских учесника рата у Шпанији добило је звање Хероја Совјетског Савеза, неки од њих посмртно.

13. Преко шест хиљада Шпанаца, углавном комуниста, прешло је у Совјетски Савез после пораза Друге шпанске републике. На стотине њих је учествовало у рату против нацистичке Немачке 1941. године, углавном у диверзантским одредима, захваљујући њиховом богатом искуству у партизанском ратовању. Један од најпознатијих Шпанаца у Црвеној армији био је Рубен Руис-Ибарури, син једне од од лидера комунистичког покрета у Шпанији Долорес Ибарури. Као командант митраљеске чете, погнуо је у бици за Стаљинград, а 1956. године проглашен је за Хероја Совјетског Савеза.

14. Франкисти су прижељкивали да се освете Русима због њиховог учешћа у грађанском рату, а напад Вермахта на СССР им је пружио прилику. 250. дивизија шпанских добровољаца од 18 хиљада војника (позната као „Плава дивизија“) упућена је на Источни фронт, где је учествовала у опсади Лењинграда. У октобру 1943. Франсиско Франко, схвативши у којем правцу се мења ток рата, вратио је Шпанце кући. Они који нису хтели да се врате прикључили су се СС-у и ратовали против Црвене армије све до пада Берлина.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“