Како је први човек на Месецу посетио Совјетски Савез (ФОТО)

Тешко је било 60-их и 70-их година пронаћи људе популарније од космонаута. Пионири у освајању свемира, они су заиста привлачили пажњу целог света и изазивали свеопште дивљење.  24. маја 1970. године у Совјетски Савез је стигао један од идола тог времена, астронаут Нил Армстронг, први човек у историји човечанства који је ступио на површину Месеца.

Пре Армстронга од америчких астронаута „земљу у којој је победио социјализам“ посетио је само капетан брода „Аполо-8“ Френк Борман, који је извео први лет око Месеца са људском посадом. 

Историјска посета СССР-у првог човека на Месецу није почела од Москве. 24. маја Армстронг је стигао у Лењинград (данашњи Санкт Петербург), где је био позван да одржи предавање на тему „Истраживање површине Месеца“ на 13. заседању Међународног комитета за космичка истраживања (КОСПАР). Делегати из 30 земаља окупили су се да чују чувеног Американца.

У културној престоници Совјетског Савеза Нил Армстронг је провео неколико дана. Између осталог, посетио је Ермитаж, Војни музеј морнарице и Велики петерхофски дворац.

Армстронг није пропустио ни да посети усидрену поред обале крстарицу „Аурора“, чији је плотун испаљен 7. новембра 1917. означио почетак бољшевичке револуције у Русији.

По завршетку конференције 29. маја Армстронг је отпутовао у престоницу Сибира, Новосибирск. Ту је на сопствену иницијативу посетио кућу у којој је почетком 20. века живео и радио научник Јуриј Кондратјук, чији је прорачун оптималне путање лета до Месеца користила NASA у програму „Аполо“. Нил је чак себи за успомену узео шаку земље из дворишта испред куће.

Како би астронаут могао да доживи лепоту сибирске природе, повели су га у вожњу јахтом по Новосибирском вештачком језеру на реци Об, познатијем у народу као „Обско море“.

Током пикника приређеног на обали Нил Армстронг је показао кулинарски таленат, припремивши свима руску традиционалну рибљу чорбу. 

Престоница Совјетског Савеза била је завршена етапа у путовању познатог астронаута. Нико од путника на лету Новосибирск-Москва 31. маја није ни слутио да током једног дела лета за командама авиона нису били пилоти Аерофлота, него Армстронг и његов совјетски колега космонаут Георгиј Береговој.

Амерички астронаут се прошетао по Црвеном тргу, посетио Лењинов маузолеј и положио цвеће на гроб Јурија Гагарина у зидинама Кремља.

Током сусрета са председником Савета министара СССР-а Алексејем Косигином Армстронг му је поклонио посуду са узорцима месечевог тла и малу совјетску заставу која је заједно са астронаутима и заставама преко 130 других земаља боравила на површини Месеца. Косигин је Нилу рекао да је „совјетски народ више од других одушевљен његовом храброшћу и знањем“.

На лични позив познатог совјетског конструктора авиона Андреја Тупољева, Армстронг је посетио хангар у којем се налазио најновији суперсонични путнички авион Ту-144. Он је био први странац који је имао прилику да завири унутар „совјетског Конкорда“.

Највеће интересовање Нила Армстронга изазвала је, наравно, посета 1. Научноистраживачком центру за обуку космонаута „Јуриј Гагарин“ у „Звезданом граду“ недалеко од Москве. Екскурзију по граду за Американца водила је прва жена-космонаут на свету Валентина Терешкова.

Најпотреснији тренутак за Армстронга током његовог путовања био је сусрет са удовицама погинулих космонаута: Валентином Гагарином и Валентином Комаровом, чији муж, Владимир Комаров, је био први човек у историји који је изгубио живот приликом лета у свемир. Како је касније Нил признао новинарима, био је „дубоко дирнут“ тим разговором. 

Међу поклонима које је Армстронг добио у Совјетском Савезу биле су макете свемирских бродова „Сојуз-4“ и „Сојуз-5“, као и ловачка пушка коју су му уручили совјетски космонаути са којима се спријатељио.

Посета Нила Армстронга СССР-у 1970. године била је важан корак у процесу унапређења односа између две суперсиле у условима хладног рата. Делимично захваљујући њему било је могуће да се 1975. године оствари први заједнички совјетско-амерички експериментални свемирски лет са посадом „Сојуз-Аполо“.