Шта су у СССР-у била „спремишта Отаџбине“?

У Совјетском Савезу постојао је израз који се често користио: „закрома Родины“ или „спремишта Отаџбине“. Ове огромне конструкције биле су драгоцени ресурс земље у рату.

Буквално на руском „закром“ значи ограђен простор у житници за чување брашна и житарица, место где се чува летина. Метафорично фраза је у СССР-у коришћена за богатства земље, што се у временима када снабдевање храном није било стабилно као данас често односило на стратешке резерве намирница.  

С обзиром да је жито вероватно најважнија намирница, огромне конструкције су прављене тако да чувају стратешке залихе драгоцене пшенице.

Неки од такозваних „житних елеватора“ (џиновских аутоматизованих силоса) подигнутих у СССР-у постоје и данас.

Један од најимпресивнијих силоса које је Русија наследила од СССР-а подигнут је у Јарослављу 1938. године. Носио је име „База за житарице  бр. 61“, али у колективној свести совјетских људи био је то просто део „спремишта Отаџбине“.

Огромна компликована структура обухватала је шест бетонских силоса.

За земљу која ће се ускоро наћи усред најразорнијег конфликта у историји човечанства ове стратешке резерве житарица показале су се као драгоцени ресурс за снабдевање војника на фронту храном.

С обзиром на стратешки значај објеката, силоси су такође били добро обезбеђени. Око њих је патролирало паравојно обезбеђење, а неовлашћеним лицима био је забрањен приступ. Често су информације о постојању оваквих места и о њиховој тачној локацији чуване као државна тајна. 

У почетку житарице су стизале у силосе железничком пругом која је водила право до њих. Али до краја рата нове количине су допремане речним баржама. Процес утовара и истовара житарица у јарославском „елеватору“ био је механизован.

Када се 1991. године Совјетски Савез распао, „житни елеватори“, укључујући и џиновске грађевине у Јарослављу, нису били на листи приоритета нове власти. Без бриге и финансирања, почели су да пропадају.

Према градској легенди, неколико несрећних посетилаца који су покушали изнутра да завире у џиновске грађевине нестали су заувек. Мада се не зна да ли у овој причи има истине, место је тако језовито да га туристи избегавају у широком луку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“