Шест анегдота које дочаравају карактер руских императора

Кира Лисицка (Photo: Windsor Castle; kokouu/Getty Images)
Ниједан случај који наводимо није у потпуности доказан, али је сигурно једно: сви они приказују руске императоре као обичне живе људе.

Петар Велики

Слика „Петар I “, уметник Валентин Александрович Серов (1865-1911), 1907. година, уље на платну.

Петар Велики је све радио брзо – брзо је ходао, брзо мислио, и обично је устајао веома рано. Када је у Петербург послат нови пруски амбасадор Петар му је заказао пријем у двору у 4 сата ујутру. Амбасадор је закаснио цео сат. Стигао је у 5 сати када је император већ отишао у Адмиралитет да надгледа радове на бродоградилишту. Амбасадор је и сам морао да оде тамо јер је имао неодложне обавезе.

Када је стигао у Адмиралитет затекао је Петра на броду који се гради, и то на врху јарбола. „Ако није могао да дође у заказано време у салу за пријем, нека се сад попне овамо“, рекао је руски император. Да би уручио цару акредитивно писмо амбасадор је морао да се попне уз мердевине од конопаца, а Петар га је чекао седећи на јарболу који се љуља.

Катарина II

Катарина II је била позната по хладнокрвности. Једном је за време ручка на двору замолила Василија Чичагова, искусног морнаричког команданта, да исприча неколико анегдота из морских битака. Чичагов је одушевљено ударио у причу и брзо се уживео, па је почео да виче и маше рукама, користећи много грубих псовки које су биле уобичајене међу морнарима.

Тек када виде запањене погледе других присутних дворана Чичагов схвати шта је урадио па замоли императорку да му опрости што је у њеном присуству користио такве речи. Она одговори: „Све је у реду. Молим вас, наставите, ја ионако не разумем ваш морски језик!“

Једном је Катарина играла карте са грофом Александром Строгановом. Строганов је све време губио, и на крају гневно устаде, удари шаком о сто и љутито рече царици: „Ви можете да изгубите све што желите јер имате непресушна средства, а замислите како је мени?“ Генерал Николај Архаров, који је такође седео за столом ,приговори Строганову што овај виче на императорку, јер је то потпуно недопустиво. „Полако Николаје Петровичу“, рече Катарина генералу. „Ја већ педесет година играм карте са Строгановом и ово се сваки пут дешава“.

Александар I

Портрет руског императора Александра I.

Император Александар је био веома уздржан човек, а понекад није имао ни довољно самопоуздања. Он је, на пример, забранио својим поданицима да носе наочаре на суду јер је Александар имао слаб вид и осећао се некако увређено ако су други у његовом присуству видели боље од њега. А зашто он сам није носио наочаре? Мислио је да са наочарима изгледа старије него што јесте.

Понекад је Александар могао збијати шале на свој рачун. Једном је за време војне обуке послао кнеза Петра Лопухина, лепог али помало грубог младића, да преузме поруку из једног пука. Када се Лопухин вратио и поднео извештај цару, Александар је схватио да је млади кнез све покварио. „Ја сам још већа будала што сам тебе послао“, рекао је тада.

Николај I

 Портрет цара Николаја I, Франц Кригер.

За време царовања Николаја I свака увреда императора, или реч која само личи на увреду, третирана је као злочин. Једном се војник по имену Агафон Сулејкин напио у крчми и чак пљунуо на императорову слику која је висила на зиду. Николају I је поднет извештај о овом случају.

Уместо да пошаље сиротог војника у Сибир Николај I је наредио: „Саопштите Агафону Сулејкину пред целим његовим пуком да сам и ја пљунуо на њега, а пошто тај несрећни пијанац није знао шта ради, проглашавам случај затвореним. Осим тога, од данас је забрањено качити царске портрете у крчмама“.

Александар III

Портрет са крунисања Александра III , 1883. Налази се у збирци Државног историјског музеја у Москви. Уметник: Иван Николајевич Крамској (1837-1887).

Александра III је веома бринуло што је он као руски император био пореклом Немац, па је чак и руски језик говорио са немачким нагласком. Једном је чуо стару дворску гласину, да је Павел I, његов прадеда, могао бити рођен од интимне везе његове мајке Катарине II са грофом Сергејем Салтиковом (1726-1765) јер је њен муж Петар III био импотентан.

Када је Александар III постао император питао је своје дворане да ли су те гласине истините. „Да, наравно!“ рече му један од њих. „Хвала Богу! Онда у мојим венама има бар мало руске крви!“, узврати император.

Николај II

Цар Николај II није био баш велики познавалац природе. Анегдота каже да се једном шетао шумом и чуо необичан звук. „Шта се то чује?“, упита он некога у својој свити. „То је кукавица“. „Занимљиво, та птица се оглашава као сат на мом двору“, примети Николај.

Друга слична прича каже да је за време посете Николаја II Нижњем Новгороду 1896. године цар посетио вашар где је представљено вештачко ђубриво као најновији пољопривредни изум. Николај II је, наводно, похвалио ову технологију, али се запитао: „Да би се производило вештачко ђубриво краве морају да једу вештачко сено, зар не?“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“