Први руски владар – реална личност или само мит?

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
Тако мало се зна о Рјурику, зачетнику руске династије Рјуриковича, да се још дискутује о томе да ли је он био реална историјска личност.

Рјурик се први пут спомиње у најстаријем руском летопису „Повести минулих лета“. Међутим, треба имати у виду да је летопис написан у 12. веку, 150-200 година после Рјурикове смрти. Мањак података је разлог због којег је Рјурикова личност и данас предмет дискусија. 

Период од 8. до 11. века у Европи је познат као доба Викинга, када су нормански (северноевропски) „конунзи“ (врховни владари) освајали, пљачкали и убирали порез од европских градова, варошица и држава. До 11. века норманска насеља су постојала и у Северној Америци. У то доба, како наводи летопис, 862. године, разна словенска племена која су насељавала територију око Новгорода позвала су Варјага по имену Рјурик и његову браћу (или саборце) Синеуса и Трувора да владају њиховом земљом.

Према Летопису минулих лета порука коју су Словени послали Варјазима гласила је отприлике овако: „Наша земља је велика и богата, али у њој нема реда. Дођите и владајте над нама.“ Рјурик је онда дошао у Новгород и постао његов владар, док су се његова браћа сместила у Белоозеру (Синеус) и Изборску (Трувор). После смрти Рјурикове браће, он је постао једини владар ових земаља све до своје смрти 879, када је власт прешла Олегу Вештом. Тако је почела династија Рјуриковича.

Али да ли се заиста тако десило? Представићемо вам аргументе обе стране – историчара који сматрају да је Рјурик био реални „конунг“, као и оних који тврде да он никада није ни постојао.

Рјурик је био реална историјска личност

Присталице такозване „норманске теорије“ сматрају да је Рјурик био реална личност, нормански  владар који је био зачетник будуће руске државе. Историчар Јевгениј Пчелов, водећи заступник ове теорије и аутор Рјурикове научне биографије, тврди да су Варјази у руским летописима заправо Нормани, односно скандинавски краљеви, а да је Рјурик дефинитивно био један од њих. 

Он такође наводи да је почетком 16. века кијевски митрополит Спиридон направио родослов великих московских кнежева све до Рјурика, тврдећи такође да је Рјурик потомак извесног рођака римског цара Октавијана Августа (од 63 године пре н.е. до 14 г. н.е.) То значи да је велики московски кнежеви требало да буду поштовани као потомци Августа, односно као људи краљевског рода. Тако да је за московску државу реално постојање Рјурика било основа њихове власти. Али да ли постоји довољно извора који могу да поткрепе да је Рјурик стварно постојао?

Археолошки налази потврђују да је у 9. веку, када је наводно живео Рјурик (према летописима, умро је 879), земља на северу Русије (Новгород, Псков, Изборск и други градови) заиста била под снажним утицајем скандинавских варјашких племена и да је са њима била у трговинским везама. Најстарија руска имена као што су Олег, Глеб, Игор, Рогнеда и друга имају скандинавско порекло, а и сама реч Рус, која је касније постала корен за назив руског народа, потицала је од назива  рода коме је Рјурик припадао, према летопису.

Многи уважени руски историчари, укључујући Георгија Вернадског (1887-1973), Бориса Рибакова (1908-2001) и друге, тврдили су да је Рјурик који је дошао у Русију у Европи био познат као Рорик од Дорестада (810-880), дански Викинг, који је освојио земље Јутланда (данашњег Кимбријског полуострва), владао средњовековним градом Дорестадом, кратко држао холандске земље, укључујући Утрехт, а у каснијим годинама отишао у Новгород и опорезивао словенска племена у замену за заштиту коју им је пружао.

Како истиче још један реномирани руски историчар Средњег века Антон Горски, у неким византијским хроникама о Русима се говори као о „људима које позивају Франци (германски народи)“, што наговештава могућност да су Рјурик Новгородски и Рјурик од Дорестада иста особа. Међутим, не постоји сигуран и необорив историјски или археолошки доказ да је Рјурик постојао, што значи да многи историчари у то сумњају.

Рјурик је само мит

Руски историчари Јелена Мељникова и Владимир Петрухин сматрају да је прича о позивању Варјага историјски мит. Ова легенда, по њиховом мишљењу, поклапа се са традиционалним народним причама о пореклу државне моћи и владајуће династије, какве се могу наћи и код других народа.

Историчар Игор Данилевски, такође уважени стручњак када се ради о историји старе и средњовековне Русије, и водећи опонент Јевгенија Пчелова по питању Рјуриковог постојања, каже: „Легенда о позивању Рјурика је легенда и ми не знамо да ли у њој постоји и трунка истине.“

Како би поткрепио свој став, Данилевски истиче следећу чињеницу. Видукинд из Корвеја (925-973), средњовековни саксонски хроничар који је живео један век после наводне Рјурикове владавине и око век пре него што је написан Летопис минулих лета, у својој хроници „Дела Саксонаца“ спомиње да су се Британци Саксонцима обратили са приближно сличном поруком какву су Словени послали Варјазима: „Наша земља је богата и родна, али смо стално мета напада [других племена].“

Данилевски затим тврди да је хронологија Летописа минулих лета потпуно измишљена и да је створена из политичких разлога како би се идеолошки подржао легитимитет династије Рјуриковича, која се до 11. века борила за контролу над руском земљом, док су јој ривали била централноевропска, па чак и источна номадска племена.

***

Дискусија о Рјуриковој историјској личности међу руским историчарима вероватно никада неће бити окончана. Могуће је да неки новооткривени извори баце светло на ово питање. Засад је консензус постигнут око тога да је неки кнез, можда Рјурик, заиста основао династију Рјуриковича која је постепено преузела политичку моћ у Русији и учинила Москву својом престоницом. 862. година се и даље сматра за почетак руске политичке историје. Међутим, Русија као држава није настала 862. године, то се догодило знатно касније, вероватно у 15. веку, за време владавине великог московског кнеза Ивана III.