Пре него што су кнежеви из династије Рјуриковића дошли на власт у руској земљи, у многим великим градовима, укључујући Новгород, Псков и Кијев, власт је имало „већеˮ, које су чинили сви активни становници града. Веће није било парламент у строгом смислу, јер за њега нису постојали никакви избори и на градском тргу су се окупљали само најмоћнији, најбогатији и најуваженији грађани. Новгородско веће је, на пример, бројало око 300 чланова.
Од 11. до 13. века у различитим градовима је поред кнежева који су у њима владали било активно и веће. Главни принцип већа била је једногласност. Сваку одлуку коју су пред веће постављали кнез или моћни бољари морали су да потврде сви чланови већа. Тако да су понекад биле потребне недеље док сви нису били задовољни решењем. Моћна већа, као она у Новгороду и Пскову, могла су чак да ограниче власт кнежева у градовима, да деле земљу, бирају архиепископе и осуђују на смрт.
Веће је престало да постоји за време централизације руске земље под вођством Москве. Најдуже су опстала већа у Новгороду, Пскову и Вјатки (данашњи Киров), све до 15-16. вака.
Први Земски сабор сазвао је Иван IV Грозни 1549. како би добио подршку за нови законик (Судебник) и реформе које је планирао. У њему су били заступљени представници свих вероисповести у земљи и представници свих региона руског царства.
Земски сабор су чинили Црквени сабор, Бољарска дума и представници свих региона. Они су се окупљали повремено како би размотрили хитна питања као што су почетак рата или увођење пореза.
Земски сабор је постојао од 1549. до 80-их година 17. века. Не зна се тачно колико пута је заседао, али сматра се да је одржано око 60 сабора, већина њих у 17. веку. Земски сабори су укинути када је Петар Велики почео своје велике реформе уводећи у Русији апсолутистичку монархију.
Петар Велики је у властели видео представнике народа у држави. Наравно, благостање властеле почивало је на благостању сељака који су обрађивали њихову земљу, производили храну, градили објекте и служили у војсци. Тако да су према закону племићи били дужни да обезбеде добробит сељака. У реалности, међутим, нису сви племићи бринули о сељацима и понекад су их доживљавали као потрошни ресурс.
Са друге стране, сами сељаци су очували демократске институције у сеоским заједницама (општинама), где су се доносиле заједничке одлуке. Општина је бирала регруте за војску, распоређивала порез на своје чланове и сл. После укидања кметства 1861. године сеоске заједнице су добиле званични статус самоуправних тела. До почетка 20. века у Русији је било преко 100.000 сеоских општина.
Револуција 1905. године била је озбиљна побуна против власти, са радничким штрајковима и устанцима у различитим деловима земље. Један од главних захтева народа био је да се царска власт ограничи увођењем представничког државног тела.
6. августа 1905. године Државна дума је основана као законодавни савет. Али то није зауставило нереде. 17. октобра 1905. године Државна дума је добила законодавну моћ, што је значило да ниједан закон није могао бити усвојен, ако га не одобри Државна дума.
Према новом изборном закону од 11. децембра 1905. године 49% посланика нове Думе требало је изаберу сељаци. Право гласа добили су људи са имовином (нпр. само сељаци који су имали кућу), док жене нису могле да гласају. Избори нису били директни: гласачи су бирали електоре, који су затим бирали посланике.
Прво заседање нове Државне думе одржано је 26. априла 1906. Међутим, Дума је убрзо почела да захтева промене као што је забрана смртне казне, амнестија за политичке затворенике, више земље сељацима и сл. Влада је одбила све њихове захтеве, а 9. јула 1906. Николај II је распустио Думу.
Друга Државна дума је постојала од 20. фебруара до 3. јуна 1907. године и такође ју је распустио Николај II. Разлог је била доминација левичарских партија у Думи са којима председник владе Петар Столипин није могао да нађе заједнички језик. Он је убедио цара да распусти Думу и промени изборни закон.
Трећу думу су чиниле углавном десничарске партије, што је одговарало Влади. Међутим, ова Дума није представљала ставове и жеље друштва. Трећа Дума је функционисала читавих пет година колико је прописивао закон.
Четврта Дума, која је прво заседање имала у новембру 1912. године, функционисала је до 25. фебруара 1917. године, када ју је Николај II формално распустио. Међутим, Дума се није покорила царевим захтевима и наставила је да одржава заседања. На крају је основала Привремену владу која је одиграла кључну улогу у фебруарској револуцији 1917. године. 6. октобра 1917. године Привремена влада је коначно распустила Државну думу.
Од 1918. до 1936. године у СССР-у је постојала парламентарна структура под називом Конгрес Совјета. Совјети су били представнички органи власти и чинили су основу совјетског система власти. По њима је и читава земља добила име. Совјети су били групе људи изабране у селима, фабрикама и мањим градовима које су заступале жеље и потребе становништва.
Фабрички и сеоски совјети су слали представнике у градски совјет, а градски совјети су слали делегате у регионални совјет, градски и регионални совјети бирали су делегате за републички совјет, и све тако до највишег органа који се најпре називао Конгрес Совјета Совјетског Савеза, а затим (од 1938. године) Врховни Совјет Совјетског Савеза, и постојао је све до 1989.
Врховни Совјет се састојао од два равноправна тела: Совјета Савеза и Совјета националности. Они су заседали одвојено или заједно.
На заседањима Врховног Совјета делегати су држали говоре, гласали и дискутовали о текућим питањима. Међутим, све то је било инсценирано, није било стварне дискусије, а одлуке су доношене једногласно. Заправо све одлуке је доносио Политбиро, односно руководиоци Комунистичке партије на челу са генералним секретаром, који је заправо био шеф државе.
Данас се руски парламент назива Федерална Скупштина Русије. Чине га два дома: Државна дума (доњи дом) и Савет Федерације (горњи дом).
Савет Федерације чине по два представника из сваког региона Руске Федерације: један представник регионалног парламента и један регионалне власти. Чланови Савета Федерације су сенатори. Осим тога, 30 сенатора именује председник земље. Савет Федерације је трајно тело. За разлику од парламента, председник га не може распустити. Заседа најмање двапут месечно или чешће.
Државна дума има 450 посланика. Избори за Државну думу одржавају се сваких пет година. За разлику од Савета Федерације, посланици у Држаној думи припадају различитим политичким партијама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
