Када је Санкт Петербург био руска престоница

Legion Media
Пре више од три века руска престоница је прешла из Москве у Санкт Петербург, а онда је два века касније статус главног града враћен Москви.

Русија је током историје имала неколико престоница, односно, тачно шест. Овај привилеговани статус, међутим, Москва и Санкт Петербург су имали најдуже. Крајем 14. века Москва је после времена феудалне подељености и ратова између кнежева постала центар уједињења руских градова. У 16. веку Иван Грозни је Москву прогласио за главни град руских земаља, а себи доделио титулу цара.

Москва је тако постала готово светиња и срце руске цивилизације. У црквама московског Кремља крштавани су, крунисани и сахрањивани сви руски цареви... све док крајем 17. века на престо није дошао Петар Велики. Он је од детињства имао пријатеље међу Немцима и био чест гост у немачком насељу код Москве.

Петру се допадао аскетски стил живота Немаца и временом је замрзео претерану раскош у обичајима старог двора, богато украшене али гломазне дворске одоре и гозбе на којима су се јела служила у златном посуђу. Петар је отпутовао у Европу и тамо провео неколико година упознајући и усвајајући обичаје и начин живота Европљана, па се у Русију вратио као потпуно други човек. Одлучио је да своју земљу промени у складу са својим сазнањима. Старомодна Москва се, наиме, није уклапала у његове планове.

Петар Велики је пожелео да сагради нови град на европски начин са утврђеним урбанистичким планом (какви нису постојали у хаотичним руским градовима). Такође, Петар је позвао европске архитекте да граде зграде какве Русија раније није видела. Новом граду је наденуо страно име у немачком стилу: Санкт Петербург, у част светог Петра, свог заштитника.

Изградња новог града почела је 1703. године, а већ 1712. Петар је ту сместио своју престоницу. 1721. године прогласио је себе за императора. Русија је тако постала империја са Санкт Петербургом као престоницом. Све до 1918. Санкт Петербург се веома разликовао од остатка земље, и то не само када се ради о архитектури и урбанизму.

Санкт Петербург је постао град у којем су живели странци и племство. У њему се чешће говорило на француском и немачком него на руском. Град је био центар образовања и културе: балета, музике, књижевности и сликарства. Најталентованији људи из империје, као и из Европе, сјатили су се у Санкт Петербург. Били су заљубљени у лепоту града, као и у економске могућности које је он пружао. Чак и православне цркве у граду разликовале су се од оних у Москви, јер су многе биле подигнуте у барокном стилу. До данас је Санкт Петербург познат као „културна престоница” Русије.

Град се брзо развијао и усвајао све врсте иновација; зато не изненађује што су се у њему појавили револуционари. Почев од друге половине 19. века они су вршили терористичке нападе и чак извели успешан атентат на цара Александра II. Радници су почели да се буне против лоших услова и ниских плата... и на крају је избила револуција.

Као што је Петар Велики некада желео да се отараси старог патријархалног царства, бољшевици су, преузевши власт, одмах покушали да избришу прошлост империје. Једном од својих мера 1918. године вратили су престоницу нове Совјетске Русије у Москву. То је била пре свега пропагандна одлука, јер, као што се сећате, стара Москва је била колевка руског народа, а није се доводила у везу са странцима који нису разумели обичне совјетске људе: сељаке и раднике.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“