Како је настао грб СССР-а?

Крајем 90-их година у Русији су се још штампале личне карте и пасоши са симболима СССР-а. На пример, први пасош који сам добио 1998. године кад ми је било 13 година имао је совјетски грб отиснут на корици и свакој страници. Амблем је надживео земљу. Како је до тога дошло?

Грб РСФСР: без мача

Одмах после Октобарске револуције 1917. године државни документи новоформиране Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) исписивани су на хартији са царским заглављем, односно са двоглавим орлом, и оверавани печатима са царским симболима. Стварање државног грба СССР-а почело је од израде државног печата.

Захтев за израду новог државног печата поднео је у јануару 1918. Савет народних комесара (совјетска влада). Нацрт је био готов до марта 1918. У центру грба налазили су се срп и чекић као главни симбол нове државе, који је указивао на јединство радника (чекић) и сељака (срп).

У првом нацрту срп и чекић су се налазили на штиту и били прободени мачем, док се класје пшенице налазило лево и десно од центра. Сви су подржали овај дизајн, осим Лењина који је инсистирао да се са државног грба уклони мач. Лењин је такође додао име државе и речи „Пролетери свих земаља, уједините се!“, чувени мото Комунистичке партије који су користили Карл Маркс и Фридрих Енгелс у свом Манифесту Комунистичке партије из 1848. године. Ове речи су такође исписане на Марксовом надгробном споменику.

10. јула 1918. године усвојен је први Устав совјетске Русије који је садржао и опис новог државног грба РСФСР: „Грб Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике чини приказ златног чекића и српа смештених укрштено са дршкама према доле на црвеној позадини у зрацима сунца, окружен венцем од класја пшенице са натписима: 'Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република' и 'Пролетери свих земаља, уједините се!'“

Грб СССР-а: светска револуција

Грб је незнатно измењен 1920. тако што му је додата црвена трака која носи комунистичку паролу, а назив државе је приказан скраћеницом уз тачке (Р.С.Ф.С.Р). То је постао грб СССР-а који је формиран 1922. године, с тим што је уместо штита додат приказ планете Земље, што је требало да значи да су све земље на свету позване да се прикључе Совјетском Савезу.

Од 1923. године комунистичка парола била је исписана на шест трака које су опасавале класје пшенице и то на шест језика првих Социјалистичких Република: руском, украјинском, белоруском, јерменском, грузијском и туркменском. Како се број република повећавао, додаване су траке, тако да их је 1956. године било 15.

Државни грб СССР-а постао је основа за дизајн грбова свих појединачних савезних република, па су главни елементи на овим грбовима такође били срп и чекић, као и натпис „Пролетери свих земаља, уједините се!“ на језику одређене републике.

Грб СССР-а је умножаван небројено пута на новчаницама, званичним документима, у књигама и на њиховим корицама, на школским униформама сваког ђака, па чак и на корицама школских свезака.  

Зашто су совјетске личне карте и даље у употреби?

Грб се користио и после распада СССР-а 1991. године. Све до 1995. године штампан је на новчаницама, званичним документима, личним картама и пасошима. Када се ради о новчаницама и документима, разлог је јасан: држава није могла одмах да замени штампарске машине из совјетског доба које су штампале новац са воденим жигом и другим заштитним симболима који су гарантовали аутентичност новца. Са личним картама и пасошима је прича мало сложенија.

2020. године још је било преко 350.000 људи у Русији који имају совјетску личну карту као свој главни идентификациони документ. Они одбијају да промене држављанство и формално су држављани непостојеће земље.

1997. године руска влада је објавила указ којим је прописала да совјетске личне карте треба да буду замењене, али указом није одређен рок замене. 2002. године обустављено је штампање совјетских личних карти. Међутим, 2003. године Врховни суд Руске Федерације је донео одлуку да личне карте СССР-а немају рок важења, тако да за сваког ко данас поседује совјетску личну карту она може да важи до краја њиховог живота.

Руска Федерација је данас једина земља у којој су совјетске личне карте и даље валидне. Све остале бивше совјетске републике су совјетске документе ставиле ван употребе.