Ко је био злогласни ДВОСТРУКИ ШПИЈУН који је радио за КГБ и MI6

Када је британски обавештајац Мајкл Бетани контактирао КГБ са понудом за сарадњу и предао им поверљиве информације, КГБ агент у Лондону је одбио понуду, мислећи да је то замка MI5. Пре него што је Бетани стигао да поново контактира Совјете, пуковник КГБ-а Олег Гордијевски је обавештен о овом покушају. Убрзо је Британац који је желео да ради за Совјете ухапшен у Британији. Мада КГБ тада то још није знао, британски обавештајац је ухапшен захваљујући дојави Гордијевског, с обзиром да је овај агент КГБ-а тајно радио за MI6 као двоструки шпијун.

Разочарање 

Олег Гордијевски се сматра за једног од двоструких агената који су КГБ-у нанели највише штете у историји совјетске шпијунаже. Будући издајник почео је да ради за Први главни директорат КГБ-а 1962. године, на врхунцу хладног рата између западног и социјалистичког блока. Први директорат је био задужен за  тајне операције у иностранству, шпијунажу и координисање са тајним агентима.  Од почетка свог рада за КГБ Гордијевски се нашао у свету шпијунских игара.

Овај посао је пружао привилегије које други људи у СССР-у нису могли да имају. На пример, запослени у Првом директорату имали су јединствену могућност да живе и раде у иностранству у земљама капиталистичког блока. Гордијевски је каријеру започео у Данској. 

„Требало је да набавим документа преминулих особа или оних које су напустиле земљу, тако да служба Ц [тајни агенти] може да их користи. Одлазио сам на гробља где сам тражио гробове новорођенчади, посећивао свештенике како бих набавио матичне листове и смртовнице“, рекао је Гордијевски у једном од многих интервјуа које је дао након што је пребегао у Британију.

Управо у Данској британска служба MI6 се обратила младом совјетском тајном агенту, који је, како се испоставило, и сам тражио прилику да служи британској круни. „Желео сам да радим за британску обавештајну службу и тражио сам могућност за то. Био је ту један Енглез – агент MI6 који је радио под идентитетом дипломате – који је желео да ме регрутује. Желео сам да ме регрутују, а он је желео то исто. 1974. године почели смо да се срећемо, најпре у малом кафеу, а затим ме је позвао у безбедну кућу у којој бисмо радили“, рекао је Гордијевски.

Пребегли агент је рекао да се разочарао у совјетски систем након што је Хрушчов покренуо дестаљинизацију и Берлин је подељен зидом. Мада је немогуће са сигурношћу рећи шта је навело Гордијевског да промени страну - да ли је то било искрено убеђење да је совјетски систем искварен, жеља за авантуром, себични интерес или материјална корист - једно је сигурно: до 1974. године агент КГБ-а који је био задужен за тајне агенте у Европи почео је да ради за MI6.

Сумње 

1982. године Олег Гордијевски је почео да ради у Лондону под идентитетом дипломате. Кратак сусрет са совјетским политичарем Михаилом Горбачовом, који је посетио Лондон 1984. године, донео му је напредак у каријери. Постао је вршилац дужности КГБ ћелије у Лондону са шансом да ускоро постане и стални шеф ове јединице.

Каријера Гордијевског унутар КГБ-а је нагло напредовала, као и његов значај двоструког агента за британску MI6. Међутим, хапшење агента CIA који је прешао да ради за КГБ бацило је сенку сумње на Гордијевског. Шефови у Москви су почели да преиспитују његову оданост. 

„Издао ме је Олдриџ Ејмс негде између 15. априла и 1. маја 1985. Примио сам паничан телеграм из центра са јасним обавештењем да ме повлаче под изговором одобравање моје кандидатуре на место агента КГБ-а у Лондону“, рекао је Гордијевски.

Мада је Гордијевски сумњао да је разоткривен као двоструки агент, ипак је послушао наређење и вратио се у Москву. По повратку у престоницу СССР-а Гордијевског је саслушао његов шеф генерал Грушко.

„После Грушковог испитивања два снажна момка су ушла у собу и понудила ме да пијем са њима. Одбио сам одлучно колико сам могао, али они ме нису слушали. Сипали су ми неки коњак и осећао сам се као неко други. Мој задатак је био да издржим [ефекат дрога]. Једва сам успевао да задржим присуство јасног мишљења. То је трајало четири сата док се испитивање наставило“, рекао је Гордијевски.

Гордијевски се пробудио у стану и схватио да није ухапшен после саслушања. Закључио је да је издржао испитивање, али био је свестан да је ситуација крајње неизвесна. Одлучио је да заувек напусти СССР и покренуо протокол за бекство, који су му Британци осмислили у случају да мора да побегне од совјетске правде.

Бекство

План за извлачење двоструког агента са совјетске територије носио је шифрован назив „Операција Пимлико“. Како би Британце обавестио о потреби за извлачењем, Гордијевски се ослободио праћења КГБ-а и тајно састао са британским шпијуном у центру Москве. Тада је операција Пимлико прешла у фазу реализације. 

Према плану, раскринкани двоструки агент требало је да напусти Москву и оде у Лењинград (данашњи Санкт Петербург), а затим аутобусом на север до Виборга, руског града у близини границе са Финском. Под изговором да се лоше осећа, Гордијевски је зауставио аутобус и изашао на сред пута.

„Нисам знао где тачно треба да сретнем Британце, имао сам само опис места сусрета“, рекао је он.

После три сата чекања у шуми, бегунац је угледао два аутомобила са дипломатским таблицама. Био је то британски спасилачки тим.

„Успели су само на минут да побегну од погледа КГБ пратње. Ускочио сам у гепек и возила су наставила да се крећу пре него што се ауто КГБ-а појавио иза кривине. Мој возач је пустио гласну музику што ми је скренуло мисли“, рекао је Гордијевски.

За пролазак кроз совјетске контролне пунктове британски агенти су се ослонили на дипломатске таблице на колима. Зачудо, овај план је успео и нико их није контролисао.

„Прошли смо граничну контролу и, према договору, возач је са рок музике прешао на Сибелијуса. Схватио сам: прешли смо на финску територију“, рекао је Гордијевски.

Смела операција извлачења је успела и бивши КГБ агент је завршио у Великој Британији, где живи и данас. У СССР-у је у одсуству осуђен на смрт због издаје. Медији су објавили да пресуда није поништена чак ни после распада СССР-а.

Након што је напустио Совјетски Савез Гордијевски се срео са британском премијерком Маргарет Тачер и наводно је убедио да се пред совјетским властима заложи за сједињење његове породице. То није успело и његова жена и деца могли су да га посете тек после распада СССР-а 1991. године. Убрзо након тога пар се развео.

2021. године 82-годишњи Гордијевски живи од пензије државног службеника у Великој Британији, даје интервјуе медијима и, према речима некадашњих руских обавештајаца, зарађује тако што продаје поверљиве информације о совјетским и руским тајним службама.

У својим интервјуима Гордијевски увек истиче да није зажалио због одлуке да постане двоструки агент.