- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Дуго нико није знао ко је то Агнија Динес. Људи су погрешно памтили њено име (звали су је час Агнеса, час Аглаја), а многи су сматрали да је А. П. Динес мушкарац. Није ни чудо, јер ова професија крајем 19. века уопште није била типична за жене. Требало је носити гломазну камеру, статив и тешке сандуке са стакленим фотоплочама, а понекад и целу фото-лабораторију. Посебно је занимљиво што је Агнија Динес то радила када је већ превалила педесету.
Снимала је панораме градова у изградњи, представнике аутохтоних племена, руске бродове са живописним узвишењима у позадини и оријенталне амбијенте – храмове, кинеске дворце и паганска идолишта. Географија њених снимака је фасцинантна. Динесова је обишла цео Далеки исток и многа места у Кини, и све то о сопственом трошку и од прилога својих покровитеља.
И поред свега тога, о њеном животу се још увек готово ништа не зна. Према сведочењима, она је била супруга поштанског чиновника и после његове смрти се почела бавити фотографијом. Зими је радила у сопственом фото-атељеу, а лети је путовала са камером. Њени снимци су 1898. године дошли до руске престонице и радови су јој затражени за изложбу у Паризу. Од тада је Агнија почела да добија наруџбине од државе и у експедицијама је снимала за потребе Императорског Руског географског друштва у Санкт Петербургу. И то је све што се о њој зна. Нема ниједне њене фотографије, не зна се ни где се и када упокојила. Остало је само њено наслеђе – јарки и суптилни прикази Истока.