Јесу ли совјетски грађани стварно били обавезни да проведу месец дана на годишњем одмору?

Украинска ССР. Ливадија. Другарице на плажи, 1975.

Украинска ССР. Ливадија. Другарице на плажи, 1975.

Панов/Sputnik
Ви беше радите целе године без одмора? Е па, у совјетско доба тако нешто није могло ни да се замисли. Плаћени годишњи одмор је био једно од највећих социјалних достигнућа СССР-а.

Совјетска Русија је била једна од првих земаља у свету која је на законодавном нивоу увела нормирани радни дан и плаћени годишњи одмор.

Град Сочи. Туристи на плажи санаторијума „Нови Сочи“ (сада Уједињени санаторијум „Русь“), 1956.

За неколико деценија постојања Совјетског Савеза трајање тог годишњег одмора се мењало, али у послератним годинама је одмор трајао „у цугу“ месец дана, а понекад и дуже.

Када су у Русији уведени годишњи одмори?

Санаторијум „Курпати“. Водне терапије. Јалта, Крим. 1950.

Данас је то тешко замислити, али су људи пре 1917. године радили у предузећима без годишњих одмора. Наравно, могуће је било одморити се у договору са управом, али то није био плаћени одмор. Треба истаћи и то да радни дан није трајао 8, него 10 сати, а само недељом се није радило. Одмах после револуције уведен је појам плаћеног одмора за све запослене грађане.

Годишњи одмори у Совјетском Савезу били су укинути само једном – у току Великог отаџбинског рата. Али чак и тада су се издвајала средства за плаћени одмор, само што су пребацивана запосленом на специјалну књижицу којој је он могао да приступи тек после рата.

Колико дана одмора су имали људи у совјетско доба?

Гимнастика на плажи. Туапсе, Краснодарски крај, 1963.

До 1967. године сваки запослени је имао 12 радних дана плаћеног одмора, плус допунске дане у зависности од услова рада. После 1967. године основни одмор је повећан на 15 радних дана плус допунски дани. Укупно је могло бити највише 36 слободних радних (управо радних!) дана, у зависности од радног места, стажа и штетности услова производње.

На пример, грађани који су радили у научним и просветним установама имали су од 24 до 48 радних дана одмора, док су запослени на Крајњем Северу добијали допунских 18 дана, а ко је дуже од 3 године радио у дрвнопрерађивачкој индустрији добијао је још 6 допунских дана. Занимљиво је да су у огромној већини случајева одмори добијани „у комаду“, тј. цео одмор се користио без прекида, мада дељење одмора на неколико периода није било регулисано законом.

„Увек сам узимала свих 28 радних дана годишњег одмора. Нико није делио одмор на неколико делова“, сећа се Нина Григорјева, офталмолог из Московске области.

„Када сам била мала, бака и дека су узимали одмор и летовали по 3-4 недеље на мору. Другим речима, одмор је био један, и трајао је дуго“, прича Јулија Петушкова из Нижњег Новгорода.

Летонска ССР. Одмор на рижском приморју, 1960.

Многи су проводили годишњи одмор у санаторијуму са курама лечења, и те процедуре су трајале најмање три недеље. Ако се томе дода путовање тамо и назад, онда је јасно зашто није било посебног смисла да се одмор дели. Лето је било најпожељније време за одмор. Понекад су у предузећима читаве смене одлазиле на годишњи одмор, а за то време су механичари проверавали опрему. Рана јесен је такође била популарна јер више није била гужва, а још увек је било топло.

У совјетско време је постојао и прилично занимљив систем израчунавања „следовања за годишњи одмор“: човек би добио плату за прошли месец плус одрађене дане у текућем месецу, плус накнаду на име годишњег одмора која је израчунавана помоћу сложене формуле, али је фактички била у висини плате, плус додатни новац за прековремени рад, итд.(ми смо овде детаљно писали о томе где су летовали совјетски грађани и шта су могли себи да приуште)

Пред распад СССР-а, тј. 1991. године, одмор је већ трајао 24 радна дана, док се од 2002. рачуна 28 календарских дана у складу са препорукама Европске социјалне повеље.

А шта се дешавало кад неко не искористи одмор?

Совјетски закон о раду имао је једну специфичну црту. Она се састојала у томе што је план годишњих одмора за следећу годину прављен на крају текуће године. Дешавало се да некоме не пође за руком да оде на летовање у планираном периоду, па би запослени у том случају добијао новчану компензацију (ако не успе да се договори са управом о померању годишњег одмора). Али то је зависило од радног места и дешавало се доста ретко.

Украјинска ССР. Крим, август 1970. Туристи на плажи у насељу Гурзуф.

„Код нас нико није примораван. Ако радник неће да искористи годишњи одмор, могао је да узме компензацију на име одмора. На пример, један колега је дуго био болестан и већ се одморио, па је уместо годишњег одмора узео компензацију“, сећа се Татјана Сорокина, која је пред распад СССР-а радила у московској библиотеци. „А у стручној школи, где летом нема посла, одмор је морао обавезно да се искористи“.

Она сама каже да је могла узети одмор у било које време, па чак и да га подели на неколико мањих у договору са администрацијом (то право су добијале мајке док деца не напуне 16 година), и тај одмор је трајао читава два месеца (по завршеним постдипломским студијама). „Али обично смо планирали унапред и правили распоред годишњих одмора тако да се одсуство запосленог не одрази у послу“, прича она.

„Тата ми је причао да се одмор могао искористити само у целини и само у складу са распоредом“, прича Валентина Пахомова. „Он је радио у Коврову (Ивановска област). Ако неко није хтео да узме годишњи одмор у прописано време, узимао је уместо тога новац“.

„А мој тата никада није искористио цео одмор“, каже Јулија Петушкова. „Недељу дана је узимао за сређивање стана, три дана за кромпир и остало у новцу“.

А како је данас?

Јерменска ССР. 1 јун 1986. Туристи за време једне од терапијских процедура (сунчање).

Када су у питању годишњи одмори, савремени руски закони су много тога наследили од совјетских. На пример, и данас, као и раније, у предузећима се прави распоред годишњих одмора (истина, сада је лакше накнадно мењати датуме), а радник има основих 28 календарских дана одмора, а уз њих и допунске дане у зависности од услова рада и професије. Па ипак, понешто се и променило. Сада се наводи да је могуће поделити одмор на неколико делова, с тим што један део мора трајати најмање две недеље. Једно време је новац за неискоришћени годишњи одмор могао бити повраћен крајем године, али се сада неискоришћени дани једноставно пребацују у следећу годину. У појединим компанијама постоји пракса да радници који се нису довољно одморили добијају термине преко реда. Приликом отпуштања се исплаћује компензација за неискоришћени годишњи одмор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“