Како је пушка Мосина променила руску војску

Архива Нинељ Александровне Устинове / russiainphoto
За винтовку Мосина, пушку у Србији познатију као Московка може се рећи да је била најраспрострањеније ватрено оружје у двадестом веку.

О историји чувене тролинејке која је променила руску војску пише амерички војни експерт Питер Сучиу у угледном часопису The National Interest.

Руско-турски рат вођен од 1877 до 1878. године команди руске војске показао је неопходност развоја новог ватреног оружја. Будући да су Турци били наоружани Винчестеркама, а Руси једнометним пушкама Бердана, губици других били су знатни.

Императорска комисија почела је са разматрањем пријава које су пристигле на одговарајући конкурс. Руски оружар Сергеј Мосин понудио решење засновано на ранијем моделу његове једнометне пушке. Тролинијска пушка калибра 7,62 мм била је у рангу најбољег наоружања западних војски. Други пројекат који је добио одобрење комисије представио је белгијски конструктор Леон Наган.

Избор је пао на Мосинову пушку. Улогу је одиграла и јефтина производња и конструкциј затвора и поузданост магацина. Руски оружар морао је да доради своје решење узимајући у обзир идентификоване недостатаке. Наган је, с друге стране, поднео патентни захтев због тога што је у конструкцији Мосина коришћен његов шанжер. Међутим, питање је брзо решено, новац по захтеву плаћен, а револвер Наган М95 ушао у наоружање руске војске.

У Руско-јапанском рату (1904-1905) руска војска била је наоружана Мосинком. На самим почецима Првог светског рата руска индустрија није могла у потпуности да одговори на потражњу за пушком па се једним делом производила у Сједињеним Државама. Међутим, после Револуције, бољшевици који су тада дошли на власт, одбили су да плате испоруке, па је 280 хиљада пушака остало у наоружању америчке војске.

Пушка из 1891 године модификована је 1930. године. Добивши снајперски нишан, тролинејка је постала легендарно оружје из Другог светског рата. „Касније су произвођене различите верзије карабина, али све је почело од тролинијске пушке М1891“, пише Питер Сучиу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“