Пре 105 година у Русији први пут на хидроавиону изведена „петља Нестерова“

Wikimedia
17. септембра 1916. године први пут у историји авијације поручник Јан Нагурски извео је фигуру „мртвачки чвор“ на хидроавиону. Међутим, његов подухват замало да се завршио трагедијом. Механичар Николај Годовиков који се налазио у авиону испао је из кабине, али је у последњем тренутку успео да се ухвати за крила и тако спасе.

Касније је текст о овом јединственом лету код острва Езељ, како наводи историчар Јуриј Гаљперин, објављен у фебруарском броју часописа „Ваздухоплаватељ“ за 1917. годину.

Занимљиво је да руски авијатичари нису ризиковали животе због летачке таштине, него како би проверили тактичко-техничке карактеристике авиона-амфибије конструктора Григоровича и увежбали елементе ваздушне битке. Јер, у току је био Први светски рат.

Летећи чамац“ М-9 пројектован је као поморски извиђачки авион, али рат је показао да ова амфибија може успешно да обавља улогу бомбардера или патролног авиона. М-9 је био двокрилац са мотором од 150 коњских снага. Труп и стубићи између крила били су направљени од шперплоче, а крила и репна крилца од платна. Хидроавион је достизао максималну брзину од 110 километара на час, а приликом слетања се кретао брзином од 85 километара на сат. Могао је да се подигне на три километра висине.

Пилот Јан Нагурски одлучио је да провери колико дуго хидроавион може да се подиже када је усмерен вертикално и после колико времена команде губе утицај на кретање. Тако је извео два „мртвачка чвора“ заредом. За време извођења акробација Нагурски замало није изгубио свог механичара који није био везан. Николај Годовиков је испао из седишта, али се ухватио за крила авиона.

Оборен у једном ваздушном окршају изнад Балтичког мора, он у запаљеном авиону пада у море. Извештај о погибији поручника морнарице Нагурског био је документ на основу којег су историчари авијације 1917. године завршили његову биографију. Али Нагурски није погинуо. Био је рањен и спасла га је енглеска подморница“, пише Јуриј Гаљперин.

За време Грађанског рата у Русији Јан Нагурски се враћа у Пољску и постаје инжењер-конструктор у шећерној индустрији. 1956. године на позив пилота поларне авијације посећује СССР, а касније пише књиге „Први изнад Арктика“ и „Над пламтећим Балтичким морем“. Умро је 9. јуна 1976. у Варшави.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“