Према тумачењу бољшевика, црвена боја комунистичке заставе симболизује крв људи који су се борили за слободу. Ово објашњење потиче још из доба револуционарне Француске с краја 18. века, када се црвена застава први пут појавила као симбол побуне против монархије.
Црвену заставу су користили социјалисти и анархисти различитих струја, али после 1917. године постала је препознатљива као симбол совјетске Русије, да би затим постала званична застава СССР-а.
Борис Кустодиjев, 1920
Государственная Третьяковская Галерея / Public DomainЗвезда петокрака као знак заштите и безбедности позната је преко 3.000 година. Користили су је људи различитих култура од старе Грчке и Персије до Јапана и урођеничке Америке.
Овај симбол је коришћен и у Руској Империји на еполетама неких војних чинова. 1917. године, по наређењу Александра Гучкова, министра одбране и морнарице Привремене владе, петокрака звезда је додата на кокарде капа руских војника. Када су бољшевици 26. октобра 1917. заузели Зимски дворац у Санкт Петербургу, прикључило им се неколико хиљада припадника морнарице са петокраким звездама на униформи. Према Виктору Кибаљчичу, совјетском револуционару и писцу, петокрака звезда је након тога постала један од главних симбола совјетске Русије.
У складу са совјетском идеологијом, звезда је постала црвена. Њених пет кракова симболизује уједињење пет континената света у борби за слободу. Петокрака звезда такође је знак Марса, старогрчког бога рата и тако симбол одбране мирнодопског рада радника и сељака. 1918. године постала је главни симбол Црвене армије.
Главни амблем Совјетског Савеза, срп и чекић, створили су још рани бољшевици. Он представља савез радника и сељака. Верује се да га је креирао уметник Јевгениј Камзолкин (1885-1957) 1918. године.
Временом срп и чекић је постао званичан симбол СССР-а и совјетске заставе.
Мото је оригинално настао на немачком - Proletarier aller Länder, vereinigt Euch! – а преводи се као „Пролетери свих земаља, уједините се!“ Фразу су записали Карл Маркс и Фридрих Енгелс у свом „Манифесту комунистичке партије“, први пут објављеном у Лондону 1848. године.
Првобитно значење речи пролетер изведено је из латинске речи proletarius, онај који ствара потомке. Реч се односила на сиромашне грађане Рима који нису имали други иметак осим свог потомства. Тако да су за римску државу они били добри само за рађање будућих грађана Рима. У савременом свету то су били сиромаси. Зато су Маркс и Енгелс ову реч користили да означе најсиромашнију и најпотлаченију класу, раднике.
Од 19. века ову паролу су користили социјалисти разних струја. „Пролетери свих земаља, уједините се!“ било је исписано на грбу СССР-а на језицима свих савезних република, и на грбовима република на језицима ових република и на руском. Мото је великим словима био исписан на новчаницама, на насловној страни сваког документа Комунистичке партије и на многим другим местима.
Текст „Интернационале“ написао је француски песник и револуционар Ежен Потје (1816-1887) за време Париске комуне, француске револуционарне владе која је трајала 72 дана. Текст се првобитно певао на мелодију „Марсељезе“, али од 1888. године користи се оригинална музика, коју је компоновао Пјер де Гетјер, радник и композитор.
„Интернационала“ је преведена на многе језике и постала је универзално обележје социјалиста и комуниста, као што је некада била „Марсељеза“. Владимир Лењин је рекао: „Ма у којој земљи се освешћени радник нашао, ма где га судбина бацила, ма како се осећао странцем, без језика, без познаника, далеко од родне земље, увек може наћи другове и пријатеље помоћу познате мелодије Интернационале.“ У периоду од 1918. до 1944. године „Интернационала“ је била државна химна СССР-а, све док није усвојена нова.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
