Како је храбра Рускиња постала херој у два светска рата

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У Првом светском рату је владало мишљење да женама није место на бојном пољу. Могле су да буду милосрдне сестре и да се брину о рањеницима у позадини, али крајње ретко им је било дозвољено да дођу на прву линију фронта.

Поједине припаднице лепшег пола нису могле да се помире са таквим стањем ствари. Оне су једва чекале да се упусте у борбу против непријатеља уместо да седе у позадини по болницама. Понекад су чак прибегавале лукавству, јер није било другог начина да дођу на фронт.

Добровољац Николај Попов

Пристаниште у Вилњусу 1990-их.

Институт за историју материјалне културе Руске академије наука (ИИМК РАН)

Први светски рат је затекао шеснаестогодишњу Киру Башкирову у Вилњусу, где је похађала локалну вишу женску школу. Кира је знала да јој нико неће дозволити да оде у рат, па је одлучила да побегне.

Одсекла је плетенице, продала један део личних ствари и за добијени новац купила војничку униформу. Узела је школску потврду свог брата од ујака Николаја Попова и отишла у Лођ, где је био размештен 88. Петровски пешадијски пук. Камуфлажа је била добра, тако да је Башкирова примљена као добровољац под братовљевим именом.

Официри 88. Петровског пешадијског пука и митраљесци, 1911.

Public domain

„Николај“ се на фронту пожртвовано борио против непријатеља и често одлазио у извиђачке мисије. У једном ноћном извиђању девојка је успела чак и да зароби непријатељског војника, и за тај подвиг је добила Георгијевски крст 4. степена. Тог војника је успела сама да зароби, јер њен рањени друг није могао никако да јој помогне.

Кира је дуго чувала своју тајну. Сама се купала засебно, а у свему осталом се трудила да се не издваја. Научила је чак и да говори мушким гласом. Породици је све објаснила у писму, и њеним најближима није преостало ништа друго него да се помире са тим.

Истина је изашла на видело када је Кира смештена у болницу због болести. Команда је била у шоку. Наређено је да се Башкирова одмах пошаље у позадину. Па ипак, награду јој нису одузели и чак су јој написали похвално писмо.

Чинило се да је Кирино ратовање тиме завршено, али она није планирала да се тако лако преда. „Храбра девојка није отишла кући, него се поново представила као младић Николај Попов и пријавила се као добровољац у нову јединицу, где је рањена у борби, после чега је упућена у једну болницу“, написао је 1915. године лист „Задушевное слово“.

Кира Башкирова у часопису „Задушевное слово“

Public domain

Када је поново откривена и поново послата кући, Башкирова је отворено под својим именом написала молбу да буде примљена у армију. На њену велику радост, молба јој је прихваћена, тако да је до октобра 1917. године Кира легално ратовала у редовима 30. Сибирског стрељачког пука.

Поново рат

По завршетку Првог светског рата Кира је напустила војску и посветила се раду са децом без родитеља. У Полтави је организовала за њих прихватилиште.

Кира Башкирова

Public domain

Када је у лето 1941. године нацистичка Немачка напала СССР, Башкирова (удата Лопатина) поново одлази у рат. Мајка двоје деце, сада већ четрдесетогодишња Кира Александровна, наравно, није поступила као некада, у својој младости, али је такође дала допринос заједничкој победи.

У болници, 1941-1945.

МАММ/МДФ

Као старија медицинска сестра у војној болници у Мурманску бринула се о рањеним војницима. Често су јој поверавани најтежи рањеници. Више пута је асистирала хирурзима у оперисању рањеника, и то непосредно под налетима немачке авијације.

Пожртвовање Кире Лопатине је награђено медаљама „За борбене заслуге“ и „За одбрану Совјетског Заполарја“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!