Проверена чињеница: У Русији НИЈЕ одржана „прва царска свадба у последњих сто година“

Legion Media
У храму светог Исакија 1. октобра 2021. године венчали су се Георгиј Романов и Ребека (Викторија) Бетарини. Руски и страни медији су пожурили да прикажу ово венчање као „свадбу столећа“, јер се жени руски цар! Наслови су били у потпуној супротности са стварношћу, јер ни млада ни младожења нису наследници императорског дома Романових.

„[Руски] императорски дом је престао да постоји 2007. године, када је у Монтевидеу умрла последња представница рода Романових која је уживала потпуно неоспоран статус члана императорске породице. Била је то кнегиња императорске крви Јекатерина Ивановна. Никакав императорски дом сада више не постоји“, рекао је у интервјуу доктор историје Јевгениј Пчелов, један од водећих познавалаца историје дома Романових.

Па ипак, још увек има оних који претендују на право да носе титулу „наследника Романових“, и чак маштају да у Русији обнове монархију. Њима треба захвалити што је венчање у Исакијевском храму у Санкт Петербургу приказано у руским и западним медијима као „свадба наследника руског престола“.

Императорски престо у Русији више не постоји. Зашто?

„Ја много волим Русија земља“, рекла је Ребека Бетарини у интервјуу после веридбе са Георгијем Романовом, одржане у Ипатијевском манастиру у Костроми. „Надамо се да би посетили што више Русија заједно“, додао је Георгиј Михајлович.

Те фразе на лошем руском језику нимало не чуде, јер су будући супружници одрасли у породицама где се не говори руски. И поред тога, многи дописници руских и страних медија за време посете овог пара Русији називали су их „величанства“, а Георгија Михајловича „велики кнез“ и „наследник“.

Пруски принц Карл Франц са супругом принцезом Хенријетом Хермином од Шенај-Каролата.

Руско држављанство су Георгиј и његова мајка Марија Владимировна добили 1991. године одлуком тадашњег председника Бориса Јељцина. Пре него што ће добити руски пасош, Георгиј се презивао Хохензолерн, јер је потомак пруског династичког двора, син пруског принца Франца Вилхелма. Његов чукундеда, немачки император Вилхелм II, својевремено је објавио рат Руској империји, тј. Први светски рат. Његов деда по оцу, пруски принц Карл Франц, у време Великог отаџбинског рата служио је у Вермахту и награђен је Гвозденим крстом.

Венчање Марије Владимировне Романове, ћерке великог руског принца Владимира Кириловича, са принцем Францем Вилхелмом пруским, 22. септембра 1976, Мадрид, Кастиља-Ла Манча, Шпанија

Александар Закатов, директор канцеларије невладине организације „Руски императорски дом“ (организација потомака Кирила Владимировича, брата од стрица Николаја II, у коју су учлањени Георгиј Михајлович и његова мајка Марија Владимировна), рекао је у интервјуу за канал „Россия 24“ следеће: „Наслеђе се не наставља у смислу претендовања на власт, него у смислу да народ, ако икада пожели, може да обнови монархију у складу са свим обичајима и у складу са целим током историје“. Али највећи проблем је управо са обичајима.

Иван Матвејев, историчар династије Романов, истиче да већ више нема ни живих престолонаследника, ни престола. „Све је то историја. Ми сада то треба да проучавамо и анализирамо, али то је већ прошлост“. Правно гледано, већ дуже од једног столећа нису на снази ни Закон о наслеђивању престола из 1797. године, ни други закони Руске империје.

Поред тога, 2. марта 1917. године император Николај II се одрекао престола у корист свога брата, великог кнеза Михаила Александровича, а овај је сутрадан, после консултација са најближим сарадницима, потписао акт о неприхватању престола. Према том документу, династија Романов може бити обновљена само у случају да се формира Уставотворна скупштина која би одобрила васпостављање монархије. Власт у Русији је 4. марта 1917. године прешла у руке Привремене владе. Касније је Уставотворна скупштина ипак основана, али на њој нису донете никакве одлуке о васпостављању монархије, а власт у земљи је припала бољшевицима на челу са Владимиром Лењином. Појам „императорског престола“ у Русији не постоји од 3. марта 1917. године.

Са лажном круном на глави

Кирил Владимирович, 1904.

Зашто онда Георгиј Михајлович себе доживљава као великог кнеза и наследника престола? Његова мајка Марија Владимировна је унука великог кнеза Кирила Владимировича, брата од стрица цара Николаја II. Кирил је у фебруару 1917. године подржао револуцију, окачио црвену траку и гардијску посаду која је била под његовом командом лично ставио на располагање председнику Државне думе Михаилу Родзјанку. Касније су морнари Гардијске посаде заузели Царскоселску и Николајевску железничку станицу како би спречили трупе лојалне цару Николају II да уђу у престоницу, чиме су посредно убрзали пад монархије у Русији.

А 31. августа 1924. године, седам година након пада монархије у Русији, Кирил Владимирович је самога себе прогласио за Императора Сверуског Кирила I. То је оспорила већина тадашњих живих и здравих потомака династије Романових. Кирилов син, кнез императорске крви Владимир Кирилович, није, додуше, прогласио себе за императора, али је користио титулу „Његово Императорско Величанство Господар Велики Кнез“ и доживљавао себе као челника дома Романових.

Владимир Кирилович се 1948. оженио Леонидом Георгијевном, ћерком кнеза Георгија Ираклијевича Багратион-Мухранског, представника грузијске династије која је почетком 19. века прешла под јурисдикцију Руске империје. Ћерка из тог брака, Марија Владимировна, у Мадриду се 1976. удала за принца Франца Вилхелма Пруског, и у том браку је 1981. рођен Георгиј Михајлович.

Владимир Кирилович је 1989. године прогласио своју ћерку Марију за наследницу руског престола. Он је умро 1992. године, а Марија Владимировна је после очеве смрти издала „Манифест о прихватању челништва у Руском императорском дому“, где је свога сина Георгија прогласила за наследника и царевића. Поступци Марије Владимировне су у више наврата изазивали револтирану реакцију потомака руске аристократије. Тако је Петар Петрович Шереметев, потомак познатог грофовског рода, без околишања изјавио у интервјуу за канал „Россия 24“: „Она иде по неким вечеринкама са ’царском’ круном на глави! То је тако ружно и банално! Како може да иде на бал са лажном круном? То су преваранти“.

„Свадба столећа“

Георгиј и Ребека Бетарини венчали су се 1. октобра у храму светог Исакија у Санкт Петербургу. Пре тога они нису морали да ваде никакве специјалне дозволе, јер се церемонија плаћа и почетна цена је 20.000 рубаља (око 300 долара). Узгред, представници рода Романових никада се нису венчавали у Исакијевском храму. На том месту је некада стајала црква Исакија Далматског, где се Петар Велики венчао са Катарином I, али то је било 1712. године, пре подизања данашњег храма. Касније су се чланови императорског рода венчавали у Великој цркви Зимског дворца.

Чланци о венчању су препуни грешака. Пре свега, није тачно да је у питању „прво венчање потомака Романових у отаџбини у последњих 120 година“. А то је објавио чак и New York Times. Већ смо видели да тим људима Русија није отаџбина. Друго, како указује Иван Матвејев, само у периоду између Фебруарске револуције 1917. године и емигрирања последњег члана Императорске фамилије у јулу 1920. године било је склопљено шест бракова у отаџбини. Штавише, Георгиј и Ребека нису чак ни први потомци Романових који су склопили брак у Русији после краха СССР-а. Први је био кнез Димитрије Романович (1926-2016) који се 28. јула 1993. у Костроми оженио грофицом Дорит Ревентлов (рођ. 1942). Кнез Димитрије Романович, последњи представник огранка „Николајевича“, био је противник рестаурације монархије и сматрао да у Русији „треба да буде председник који се бира демократским путем“. Узгред, последња дама из императорске фамилије коју помиње Јевгениј Пчелов, кнегиња императорске крви Јекатерина Ивановна, пре него што ће 1937. године ступити у брак са италијанским маркизом Нобиле Руђером Фарачеом ди Вилафореста, потписала је да се одриче било каквих права на руски престо.

Иван Матвејев наводи околности везане за венчање Георгија и Ребеке, и ту није потребан никакав додатни коментар. Венчање није посетио нико од званичника, ни губернатор Петербурга Александар Беглов, ни званични представник Министарства спољних послова Марија Захарова. Није било ни честитке председника РФ Владимира Путина. Церемонију није преносио ниједан руски ТВ канал, па чак ни патриотски православни канал „Царьград“ чији је оснивач, бизнисмен Константин Малофејев, наклоњен огранку „Кириловича“ и активно подржава њихове подухвате.

Штавише, венчању није присуствовао ни рођени младожењин отац, принц Франц Вилхелм Пруски. Од преко 400 архијереја Руске православне цркве на венчању су била седморица. И што је још индикативније, у молитвама су младенци помињани као обични грађани: „за слугу Божијег Георгија и слушкињу Божију Викторију“, без икаквих титула. Тако је присутнима показано да ни Руска православна црква, која је канонизовала цара Николаја II Александровича и његову породицу и поштује их као свете мученике, не сматра да треба оглашавати непостојеће титуле младенаца.

На венчању је било и потпуно необјашњивих епизода. Најчудније је било што је на дугом шлепу невестиног вела био приказан двоглави орао, ни мање ни више. Он се у току церемоније вукао по поду храма светог Исакија, што је скрнављење сећања на Руску империју и династију Романових.

На склапању грађанског брака, Москва.

На коктелу који је уследио после обреда и Георгиј и Ребека су врло предузимљиво и демонстративно пили вотку пред камерама. Ништа слично се не би могло догодити ни на једном царском венчању у историји Русије. Кнегиња која пије вотку одмах би била окарактерисана као проста жена, а кнез би вероватно и могао да попије, али у кругу мушкараца и свакако не на дан свадбе, одмах после обреда венчања. Тај мали детаљ само показује колико оскудна знања о обичајима царске Русије имају учесници и организатори церемоније, и колико далеко их је однела та неодољива жеља да „буду Руси“.

На изласку из Исакијевског храма нови брачни пар је дочекан почасном паљбом са подигнутим сабљама. „Лук од сабаља“ је специфичан свадбени обичај који постоји у британској и америчкој војсци када се венчавају припадници оружаних снага. Георгиј Михајлович није служио у армији и нема никакав чин. Како саопштава петербуршки Telegram канал „Mash на Мойке“, војно тужилаштво РФ сада проверава законитост ангажовања војника у „луку од сабаља“ и почасној паљби. Испоставља се да су војници доведени „брзо и скоро случајно“.

Гала венчање, Санкт Петербург.

Цела свечаност, изузев чињенице склапања брака, може се окарактерисати као фарса, мешавина одломака свадбених и монархистичких обичаја које су заборавили и изокренули чак и они учесници догађаја који себе доживљавају као носиоце тих обичаја.

„Најтужније је што ти људи уопште немају адекватно самовредновање“, истиче историчар Јевгениј Пчелов. „Они само засмејавају све око себе својим изгледом и понашањем, и самим тим приказују у рђавом светлу и Романове и историјску Русију, у чије име би желели да наступају“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“