Како је Монголија дала свој допринос победи СССР-а над нацистичком Немачком

Russia Beyond (Photo: Legion Media)
Сваки пети коњ у Црвеној армији потицао је из Монголије, а сваки пети шињел совјетског војника био направљен од вунених материјала из Монголије.

Монголија је била једна од највернијих савезница Совјетског Савеза у првој половини двадесетог века. Две земље су удруженим снагама пружиле отпор јапанској инвазији на територију Народне Републике 1939. године. Када је 22. јуна 1941. године нацистичка Немачка напала СССР Монголи нису остали по страни, већ су истог тог дана објавили рат Трећем рајху.

Иако вођен далеко од Монголије рат у Европи заиста је постао њен рат. Помоћ коју је та сиромашна слабо насељена земља пружила СССР-у по неким показатељима није ни мало заостајала за помоћи Сједињених Држава оличеној у програму ленд-лиза.

„Поклон монголског народа“

Монголском руководству било је јасно да неће моћи да пошаље своје трупе на запад. Јапан је још увек представљао велику опасност. Поред тога ова земља није била у стању да формира озбиљан контигент експедиционих снага. Свом северном суседу Република је одлучила да пружи економску помоћ у складу са својим могућностима.

Под слоганом „У земљи не би требало да буде никог ко није дао свој допринос фонду помоћи Црвеној армији“ у Монголији је почела кампања прикупљања новчаних средстава и поклона за Црвеноармејце.

Већ у октобру у Совјетски Савез кренуо је први ешалон пун поклона које су чинили кратки овчји кожуси, крзнени прслуци, топле рукавице, вунене чизме ваљенке, џемпери, опасачи. У следећој испоруци из фебруара 1942. године стигли су поред ствари и прехрамбени производи, месо, саламе, путер, слаткиши. Возови са поклонима одлазили су у СССР све до почетка 1945. године.

Међу дародавцима најшире руке била је Енгелијн Бадам, жена која је са својом сеоском породицом сточара фронту помогла са 16 камила, 93 коња, 1600 оваца, као и десет хиљада тугрика, за које се могло купити још 12 500 оваца.

Стратешка сировина

Осим поклона Монголија је организовала редовне масовне испоруке СССР-у меса, вунених материјала, овчије коже и коња. Москва је плаћала индустријским и прехрамбеним производима који су били потребни овој азијског земљи, као и пребијањем монголских дугова Совјетском Савезу.

За време рата Монголи су испоручили савезнику око 500 хиљада тона меса и 64 хиљаде тона вунених производа (из Сједињених Држава достављено је 665 хиљада тона месних конзерви и 54 хиљаде тона вунених материјала). Сваки пети војнички шињел сашивен је од монголских вунених тканина.
Монголска Народна Република била је заправо једини достављач овчје коже СССР-у. Управо од ње прављени су кожуси до колена за команданте Црвене армије.

Најважнија помоћ за Црвену армију били су монголски коњи. Само у почетном периоду рата СССР је изгубио половину грла стоке. Од 17,5 милиона у септембру 1942. године остало је тек девет милиона.

Током рата монголска држава је од сточара откупила за Совјетски Савез скоро 485 хиљада коња, док су 32 хиљаде грла сељаци поклонили. Издржљиве и незахтевне, ове животиње одлично су се прилагодиле суровим условима Источног фронта спашавајући совјетску војску у транспорту робе и артиљерије, све док проблем транспорта није био решен. Сваки пети совјетски коњ на фронту потицао је из Монголије.

Коњи су били одлични за маршеве, говорио је совјетски генерал Иса Плијев. „Низак монголски коњ чврсто је грађен и има кратке снажне ноге са малим јаким копитама. Он је у стању да неколико дана заредом, прелази по сто километара дневно. Тако издржљив и без посебних захтева монголски коњ заједно са совјетским тенком стигао је до Берлина“.

Тенкови, авиони и добровољци

Руководство Монголске Народне Републике 16. јануара 1942. године донело је одлуку да започне сакупљање средства за изградњу колоне тенкова на дар Црвеној армији. Годину дана касније монголска делегација на челу са шефом државе маршалом Хорлогијном Чојбалсаном предала је совјетској 112. тенковској бригади 32 тенка Т-34 и 21 лаки тенк Т-70, изграђене од прикупљеног новца.

112. бригада која је добила име „Револуционарна Монголија“ учествовала је у Курској бици у којој се одлично показала у борбама против једне од најчувенијих формација Вермахта, дивизије „Велика Немчака“. За храброст војници су награђени и совјетским и монголским медаљама.

У лето 1943. године формирана је Друга ловачка ваздухопловна ескадрила „Монголски арат“ коју су финансирали житељи Монголије. Другом гардијском пуку 322. ловачке ваздухопловне дивизије свечано је уручена 25. септембра исте године.
„И коначно је дошао и тај тренутак. Иза шуме излећу један за другим 12 нових борбених авиона Ла-5 са јарко црвеним натписом „Монголски арат“ на трупу. После парадног круга изнад аеродрома и слетања летелице рулају на специјално одређеном простору. Повици „Ура“, „Монголски арат“, „Ура монголски народ“ заглушују буку мотора“, евоцирао је касније успомене на тај дан генерал-лајтнант авијације Александар Семјонов. 

Ескадрила је учествовала у тако важним борбама као што је операција Багратион, Берлинска и Прашка операција. Бригу о примањима особља ескадриле (као и тенкиста бригаде „Револуционарна Монголија“) Монголи су делом преузели на себе и никада нису заборављали да истакну храброст својих штићеника наградама.

У борбама против Немаца на Источном фронту учествовало је између 500 и неколико хиљада монголских добровољаца. У Црвеној армији цењени су због одличних вештина ловаца и коњаника и углавном слати на службу у коњицу или били вођени као извиђачи и снајперисти.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“