Најмлађи совјетски пилот у Другом светском рату

Са својих 16 година Аркадиј Камањин већ је био искусни борбени пилот, добитник неколико високих признања. Иако је све указивало на сјајну будућност у авијацији, судбина је хтела другачије.

У Другом светском рату, најсуровијем и најкрвавијем сукобу које човечанств памти, учествовале су десетине хиљада деце. Малолетници, наравно, нису мобилисани и углавном су радили у фабрикама за производњу муниције у позадини. Било је, међутим међу њима, и оних који су жарко желели да се боре против непријатеља и стога бежали од куће и заобилазним путевима стизали на фронт.

У војскама зараћених земаља и партизанских одреда деца су углавном обављала послове даље од линије фронта. Ипак, познати су и случајеви оних који су успели да се укључе у извиђачке рације, организовање заседа и диверзија, као и праве борбе.

Многи тинејџери били су пешадинци, носачи граната, снајперисти, а појединци успели чак и да овладају тако сложеном техником као што је војни авион. Тако се фалсификујући крштеницу четрнаестогодишњи Том Добни уписао у пилотску школу, да би се годину касније нашао за командама ноћног бомбардера Краљевског ратног ваздухопловства. У биографију је успео да упише двадесет борбених летова пре него што је откривен.

Сличан случај забележен је и у совјетској авијацији. Само што четрнаестогодишњи Аркадиј Комањин никог није морао да превари како би постао најмлађи пилот Ратног ваздухопловства Црвене армије.

Аркадиј Камањин

Сан о висинама и небу

Аркадиј је рођен у породици славног војног пилота Николаја Камањина, једног од првих Хероја Совјетског Савеза. Камањин старији је високо признање добио за спасавање посаде брода „Чељускин“ који је потонуо на Арктику 1934. године. Зато не чуди што је дечак од раног детињства био опседнут авијацијом.

Као породица официра Петровичи су су се често селили из једног гарнизона у други широм земље, а Аркадиј је свуда прво трчао на аеродром где је проводио слободно време, па и оно предвиђено за школу. „Још у средњој Азији прве године рата он је читаве дане нестајао у хангарима. Чинило ми се то тада сасвим нормалним, који би још дечак био равнодушан према правим авионима“, писао је у својим мемоарима „Пилоти и космонаути“ Николај Камањин.

Са тринаест година дечак је толико добро познавао конструкцију авиона да су му без бојазни дозвољавали да ради у радионицама за поправку авиона. „Заједно са осталима крпио је рупе, чистио делове, отклањао оштећења, мењао блокове. Радио је по топлом и хладном времену, киши и бљузгавици“, говорио је са поносом отац Николај.

Командант авијације Средњеазијског војног округа Николај Камањин пребачен је из Ташкента на совјетско-немачки фронт. Почетком 1943. године породица је инсистирала да крене за њим.

На новом месту четрнаестогодишњи Аркадиј је ступио у редове Црвене армије, поставши механичар за специјалну опрему ескадриле за везу штаба. Међутим, то га није задовољавало, будући да је сањао да се и сам вине у небо.

Приметивши толику преданост пилоти су почели обуку младог Камањина. У почетку су му допуштали да рула на земљи, а затим да управља авионом у хоризонталном лету и изводи једноставније маневре. Испоставило се да је дечак изузетно способан. Убрзо је научио да полеће и слеће, као и да изводи сложене акробације.

На крају је на дневни ред дошло и питање Аркадијевог самосталног лета. За брзи ловачки или јуришни авион он је у сваком случају, још увек био сувише мали, али за вишенаменски двокрилни У-2 (По-2) који је у Ратном ваздухопловству Црвене армије коришћен као авион за везу, извиђачки авион и ноћни бомбардер сасвим је одговарао.

Млади пилот полагао је лично код генерал-мајора авијације Камањина кога су колеге због строгости и захтевности прозвали „камени“. После пажљиве провере он је дозволио сину да лети, а јула 1943. године четрнаестогодишњи Аркадиј постао је пилот 423. посебне авиоескадриле за везу.

Аркадиј и Николај Камањини

Подвиг на небу и на земљи

Аркадиј је прво летео са задацима у штаб авијације и штаб фронта. Када је једанпут мајсторским маневром успео да умакне Месершмиту који га је пратио дозвољено му је да лети до командних пунктова на фронту и до партизана у непријатељској позадини.

Током једног лета Камањин је приметио погођени јуришни авион Ил-2. Слетевши поред авиона, Аркадиј, крхки тинејџер, успео је под минобацачком ватром да пребаци рањеног пилота заједно са фотографском техником и снимљеним поверљивим материјалом у свој По-2 и смести га у болницу. За тај подвиг награђен је орденом Црвене звезде.

Камањин се 1944. године истакао у одбрани штаба фронта од напада Украјинске побуњеничке војске (терористичка организација, забрањена у Руске Федерације). Пошто је, иако изложен ватри, успео да полети одмах је почео да баца ручне бомбе на непријатеља, за шта је награђен другим орденом Црвене звезде.

Аркадиј и Николај Камањини, 1944.

На крају рата шеснаестогодишњи Камањин био је већ искусни пилот са 650 налета иза себе. Осим два ордена Црвене звезде награђен је и орденом Црвене заставе, медаљом За заузимање Будимпеште, За заузимање Беча, За победу над Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-1945.

„Аркадиј је много летео, младићки страсно, са одушевљењем“, писао је о сину старији Камањин. „Према служби је имао изузетно поштен однос, био је врло дисциплинован и о себи маштао као о пилоту правог борбеног авиона Ил-2“.

Нажалост, снови и наде најмлађег совјетског пилота нису се остварили. Аркадиј Камањин преживео је Други светски рат, али је преминуо од менингитиса 1947. године, са само 18 година.

Аркадиј Камањин

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“