Највећи пораз који су америчке трупе доживеле у Русији

Амерички војници чекају бродове који ће их вратити кући. Лето 1919. године.

Амерички војници чекају бродове који ће их вратити кући. Лето 1919. године.

US National Archive
Руси и Американци су се ретко директно сукобљавали на бојном пољу. До најкрвавијих окршаја је дошло када су САД узеле учешћа у Грађанском рату у Русији.

Јутро у северном руском селу Нижња Гора тог 19. јануара 1919. године било је ведро и мразно. Амерички војници су ту били размештени и мирно су спавали у својим постељама када је их је изненадна моћна артиљеријска канонада приморала да поскачу на ноге. Они одмах истрчаше напоље и угледаше како се свега неколико стотина метара од њих из снега подижу редови војника Црвене армије обучених у бело. Тако је почела битка која је у великој мери предодредила судбину стране интервенције на руском Северу током Грађанског рата.

Амерички војници на руској земљи

Амерички војник приликом утовара залиха за брод који креће у Русију, 1918.

Главни разлог који је побудио САД, Велику Британију и Француску да отпочну интервенцију у Русији био је Брестски мировни уговор који су 3. марта 1918. године потписале Централне силе са бољшевицима након што су ови у Русији дошли на власт. По изласку Русије из рата Немци су имали прилику да се свом силином обруше на Французе, што савезници никако нису могли да дозволе.

У Вашингтону, Паризу и Лондону је донета одлука да се укаже војна и материјална помоћ непријатељима бољшевика, такозваним „белим“, који су отворено изражавали спремност да ратују против Немачке до коначне победе. Поред тога, у руским лукама је била концентрисана огромна количина војног терета који су савезници раније послали руској армији. Било је важно да тај терет не доспе комунистима у руке.

У лето 1918. године преко пет хиљада војника америчке армије искрцало се у северној руској луци Архангелск. Отприлике у исто време се још осам хиљада појавило на руском Далеком истоку, да између осталог ограниче територијалне претензије Јапана, њиховог новог геополитичког противника који је такође учествовао у интервенцији.

Америчка испостава у дивљини крајњег севера Русије.

У јесен исте године белогардејске трупе су се уз подршку страних интервената (углавном Американаца и Канађана) пробиле 300 км на југ до Архангелска и заузеле град Шенкурск на обали реке Ваге, те су тако продрле дубоко у територију коју су контролисали бољшевици. Око града су у три реда биле развучене препреке од бодљикаве жице, бранила су га многобројна митраљеска гнезда и неколико десетина артиљеријских оруђа, тако да је он совјетској команди био као кост у грлу.

Битка код Шенкурска

Амерички војници, камуфлажа у снегу.

Бољшевицима није пошло за руком да заузму Шенкурск у јесен, те је главни напад совјетске 18. стрељачке дивизије 6. армије на град био планиран за јануар 1919. године. Дивизија је бројала 3.000 људи, а са друге стране је било 300 Американаца и 900 белогардејаца и Канађана.

Красноармејци су уз подршку партизана планирали да истовремено нападну са три стране, и то усред сурове северне зиме, немајући никаква поуздана средства за везу. „Мени је било кристално јасно да кад бих такву операцију представио професору генералу Орлову у Академији Генералштаба, не бих више могао да привирим у Генералштаб“, написао је у мемоарима „Два живота“ аутор плана, совјетски командант и некада царски генерал Александар Самојло.

Јединице 18. дивизије су се кришом пребацивале према Шенкурску и околним селима где су се налазили гарнизони белогардејаца и интервената. Подносећи температуре од скоро -40 степени Целзијуса и пропадајући у дубок снег, красноармејци су поврх свега вукли са собом и тешку артиљерију.

Амерички војник дели кувани пиринач бољшевичким затвореницима, Јануар 1919.

Да би напад био што веће изненађење борцима је наређено да поврх шињела обуку доње рубље. Беле кошуље и бели дуги веш су одиграли улогу камуфлажне одеће (јер је био снег) и омогућили нападачима да се непримећени пришуњају непријатељским положајима на стотинак метара.

Непријатељ је био уздрман појавом црвеноармејаца са тешком артиљеријом на терену за који се мислило да је непроходан. И поред тога, бољшевицима је требало пет дана да потисну белогардејце, Американце и Канађане, и да их приморају на повлачење према граду. „Снег је био дубок до појаса. Био је то прави кошмар. На сваком нашем кораку је неко од наших несрећних другова падао мртав или рањен. Није било могуће пружити им помоћ, свако се борио за свој живот“, написао је касније поручник Хари Мид (Harry Mead).

Заробљени бољшевици.

Одлучујући јуриш на град био је планиран за 24. јануар. Не дочекавши напад, белогардејци и интервенти су се ужурбано повукли из Шенкурска јединим путем који „црвени“ нису пресекли, према селу Виставка.

Горак пораз

Официри савезничког експедиционог корпуса у Архангелску 1919.

Војници 6. армије су ушли у град и запленили војна складишта са 15 оруђа, 60 митраљеза и 2.000 пушака. Велике резерве намирница су остале потпуно нетакнуте. Управо те резерве су помогле противнику да се повуче јер су изгладнели црвеноармејци дигли руке од гоњења и бацили се на храну.

Свеже америчке гробнице у Русији.

Услед Шенкурске операције снаге белих и интервената остале су без важног упоришта и одбачене су 90 км на север. Само су америчке и канадске јединице имале 40 мртвих и око стотину рањених, што је био болан ударац за интервенте који су планирали да се држе што даље од подручја борбених дејстава. Ради поређења, амерички корпус „Сибир“ је бројао 8.000 војника, а за годину и по дана, колико је провео на руском Далеком истоку и у Сибиру, у свим борбама је имао 48 мртвих и 52 рањена војника.

Америчке јединице се постројавају пред одлазак из Русије у јуну 1919.

Шенкурска катастрофа је снажно уздрмала борбени дух интервенције, изазвавши превирање у многим америчким, британским и француским јединицама чији војници нису желели да умиру у рату који нису они водили. Она је уједно одиграла важну улогу и у том смислу што су власти САД и њихових савезница убрзо озбиљно почеле да размишљају о сврсисходности и цени боравка својих трупа на територији Русије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“