12. октобра 1957. године Лав Ребет, једна од кључних личности украјинског националистичког покрета у прогонству, дошао је на радно место у Минхену. Док се пењао уз степенице угледао је једног младића. Када је овај пришао Ребету, подигао је руку, испалио му отровну пару у лице и брзо напустио зграду. Ребет је умро на лицу места од срчаног удара или је тако изгледало.
Вешти убица био је Богдан Сташински. Регрутовао га је КГБ и послао да елиминише непријатеље совјетске државе у иностранству. Тада није ни слутио да ће због љубави према једној Немици пасти у немилост код својих шефова.
Богдан Сташински
Foreign Intelligence Service of UkraineСташински је свој необичан позив стекао случајно убрзо након Другог светског рата. Када је ухваћен у возу без карте, сиромашног студента Лавовског педагошког института на лицу места је регрутовала совјетска обавештајна служба.
Младић је био занимљив за совјетску безбедносну службу, јер је потицао из породице која је имала блиске везе са украјинским националистичким покретом на челу са контроверзним Степаном Бандером, ватреним антикомунистом, који се заклео на верност Адолфу Хитлеру када су нацистичке трупе напале Совјетски Савез. Бандера се налазио на челу организације одговорне за бројне злочине, међу којима су убиства и отмице.
„Када је регрутован, прихватио је као самооправдање многе принципе комунистичке идеологије. Убедио је себе да је оружани илегални покрет осуђен на пропаст и да комунистички режим носи нешто позитивно за Украјину и за земљу у целини“, рекао је у интервјуу Серхиј Плохиј, професор украјинске историје на Универзитету Харвард.
Током неколико година Сташински је усавршавао своје вештине као тајни агент убачен у илегалне кругове украјинских националиста, хапсећи их са својим колегама из КГБ-а. Али његов таленат за језике, одлучност и, пре свега, његова лукавост учинили су га савршеним кандидатом за „прљав“ посао планиран у највишим круговима совјетске власти. Сташински је послат у послератну Немачку, са задатком да убије човека кога је његова породица обожавала, а Москва презирала: Степана Бандеру.
1957. године Сташински се настанио у Берлину под новим идентитетом Јозефа Лемана. Након што је на својој првој жртви Лаву Ребету успешно тестирао пиштољ са отровним гасом, који није остављао никакав траг насилне смрти, шефови су Сташинском дали зелено светло за смакнуће Бандере који је живео у Минхену, такође под лажним идентитетом.
5. октобра 1959. године Сташински је своју мету пратио до улаза његове куће. Прилазећи Бандери, који је покушавао да откључа браву, убица га је питао да ли има добар кључ. Када је Бандера подигао главу да му одговори, Сташински му је испалио отровну пару у лице. Овај се одмах срушио и убрзо преминуо.
Оружје Богдана Сташинског
Kira Lisitskaya (Photo: Foreign Intelligence Service of Ukraine)Задатак је био обављен и требало је да Сташински надаље ужива у одликовањима и почастима у Москви. Међутим, овај успех је брзо изгубљен из вида због његових личних, веома интимних разлога. Наиме, за време боравка у Берлину совјетски шпијун се заљубио у једну Немицу која је, иронијом судбине, била ватрени антикомуниста.
„[…] Упркос забрани својих шефова у КГБ-у, на састанку са Шељепином [тадашњим директором КГБ-а] Сташински је инсистирао да му се дозволи да се ожени Ингом Пол, Немицом из Источне Немачке, која је била веома антируски и антисовјетски настројена “, каже Плохиј.
Љубавница КГБ агента није знала његово право занимање. Када јој је Сташински то открио, била је шокирана, али није се одрекла своје љубави.
Зачудо, КГБ је дозволи Сташинском да се ожени својом изабраницом и њих двоје су се преселили у Москву. Када је дошло време да им се роди син, Инги је дозвољено да оде у родну Немачку. Али агент који се компромитовао оженивши се женом очигледно антисовјетских убеђења, како се испоставило током њиховог боравка у Москви, морао је да остане у СССР-у.
„Не мислим да је био фанатик, али прихватио је пропаганду која му је понуђена као оправдање за његову делатност и она је постала део његовог идентитета. […] Његова жеља да се ожени Ингом и извесне сумње према комунистичкој идеологији, због његовог религијског васпитања, сугеришу да се у њему водила борба између два начела: породичног васпитања и службе КГБ-у. На крају је овај конфликт кулминирао његовим бекством на Запад“, рекао је Плохиј.
Само четири месеца после рођења син Сташинског је умро у Немачкој. Агенту је било дозвољено да присуствује сахрани, али је ову прилику искористио да побегне из Совјетског Савеза и детаље о својој операције открије ЦИА.
13. августа 1961. године Сташински и његова жена су се искрали из куће, остављајући несахрањен ковчег са својим преминулим дететом. Сташински се предао полицији у Западној Немачкој, а затим је изручен агентима ЦИА.
Богдан Сташински са супругом
Foreign Intelligence Service of UkraineПодаци који је Сташински изнео покренули су судску истрагу у којој су имена Шељепина и Хрушчова довођена у везу са убиствима у Немачкој. Оценивши да се ради само о извршиоцу политички мотивисаних убистава, Сташински је добио релативно благу казну од осам година затвора.
Инга се од совјетског шпијуна развела 1964. године, пре него што је он условно пуштен из затвора 1967. године. На слободи Сташински је мајсторски сакрио све своје трагове. Према различитим изворима, отишао је у САД или Јужну Африку, променивши изглед путем пластичне операције. Истраживачи претпостављају да је Сташински и данас жив.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
