Колико у Русији има ратних празника?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Дан потпуног ослобођења Лењинграда од нацистичке блокаде (27. јануар)

Током Лењинградско-новгородске операције од јануара до марта 1944. године Црвена армија је одбацила групу армија „Север“ 180-280 километара од Лењинграда, приморавши непријатеља да се повуче на одбрамбену линију „Пантер“ на естонској граници. Блокада другог по значају града у СССР-у, која је трајала 872 дана и однела милион и по живота, коначно је укинута.

Дан када је совјетска војска потукла немачке нацистичке трупе у Стаљинградској бици (2. фебруар)

Црвена армија је 23. новембра 1942. године у операцији „Уран“ затворила обруч око 6. немачке армије у Стаљинграду. Трупе Донског фронта су 26. јануара наредне године пресекле ову армију на две групе и уништиле сваку понаособ. Управо тада је на помолу био коренити преокрет у Другом светском рату.

Дан бранилаца Отаџбине (23. фебруар)

У Русији се сваке године 23. фебруара обележава Дан бранилаца Отаџбине посвећен читавом низу догађаја: доношењу Декрета о формирању радничко-сељачке Црвене армије од 28. јануара 1918. године, Декрета о формирању радничко-сељачке Црвене флоте 11. фебруара исте године, као и одлучном отпору који су тек формирани црвеноармејски одреди пружили немачким трупама у фебруарским борбама код Пскова и Нарве.

Дан победе руских ратника под вођством кнеза Александра Невског над немачким витезовима на Чудском језеру (18. април)

5. априла (догађај се обележава 18. априла) на подручју Чудског језера Новгородски кнез Александар Невски је потукао војску немачких витезова Ливонског реда и Дерптске бискупије. Такозвана „битка на леду“ одиграла је кључну улогу у супротстављању немачкој експанзији усмереној на земље северозападне Русије средином 13. века. То је посебно било важно у периоду када су руске кнежевине биле изложене разорној монголској најезди.

Дан Победе совјетског народа у Великом отаџбинском рату 1941-1945 (9. мај)

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године у берлинском предграђу Карлсхорст потписана је безусловна капитулација немачких оружаних снага. Самим тим је окончан Велики отаџбински рат, у коме је живот изгубило 27 милиона совјетских грађана.

Дан победе руске флоте над турском флотом у Чесменској бици (7. јул)

7. јула 1770. године у току руско-турског рата 1768-1774. руска флота је однела једну од највећих победа у својој историји. У бици у Чесменском заливу уништен је значајан део османлијске флоте. Турци су изгубили 15 бојних бродова, 6 фрегата и мноштво мањих пловила. Од 15.000 морнара изгинуло је скоро 11.000. Русија је показала своју надмоћ у конфликту.

Дан победе руске армије под командом Петра Првог над Швеђанима у Полтавској бици (10. јул)

Победа у Великом северном рату 1700-1721. над Шведском омогућила је Русији да први пут у својој историје уђе у клуб великих сила Европе. Кључну улогу у свему што се догодило одиграла је Полтавска битка 8. јула 1709. године (празнује се 10. јула). Скоро цела армија краља Карла XII се убрзо после слома предала, а краљ је био принуђен да тражи уточиште код турског султана.

Дан прве поморске победе у руској историји, однете под командом Петра Првог, против Швеђана код рта Гангут (9. августа)

Није била мала ствар победити Швеђане на копну, али је то тек половина посла. Требало је потући их и на мору. То се догодило 7. августа (празник пада 9. августа) 1714. године, када је код рта Гангут (полуострво Ханко) руска регуларна (у то време веслачка) флота однела своју прву победу у историји. Флоту је у овој бици, као и код Полтаве, предводио лично цар Петар I.

Дан када је совјетска војска потукла немачко-фашистичке трупе у Курској бици (23. август)

Може се рећи да је Стаљинградска битка наговестила коренити преокрет у Другом светском рату, а Курска битка је тај преокрет „запечатила“. Издржавши моћну офанзиву немачких трупа на Курској избочини у лето 1943. године, Црвена армија је прешла у велику контраофанзиву на свим фронтова, и од тада није губила стратешку иницијативу све до коначне победе у овом ратном конфликту.

Дан завршетка Другог светског рата (3. септембар)

На америчком бојном броду „Мисури“ 2. септембра 1945. године Јапан је потписао капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Исте године је Врховни Совјет СССР-а прогласио 3. септембар за празник победе над Јапаном. У федерални закон „О данима ратне славе и спомен-датумима Русије“ 2020. године су унете измене и 3. септембар је проглашен за Дан окончања Другог светског рата.

Дан Бородинске битке у којој се руска армија под командом М. И. Кутузова сукобила са француском армијом (8. септембар)

„Бородинска битка је била најлепша и најужаснија, Французи су показали да су достојни победе, а Руси су заслужили да буду непобедиви“, говорио је Наполеон за битку која се догодила код подмосковског села Бородина 7. септембра 1812. године (Дан ратне славе се обележава 8. септембра). Француски император није постигао оно што је очекивао – није сломио руску армију у највећем окршају, и то је у великој мери утицало на крајњи резултат његове ратне кампање у Русији.

Дан победе руске ескадре под командом Ф. Ф. Ушакова над турском ескадром код рта Тендра (11. септембра)

У току дводневног морског окршаја код рта Тендра 8. и 9. септембра (Дан ратне славе се обележава 11. септембра) 1790. године руска флота је потукла бројнију турску флоту. Заједно са победама на копну овај тријумф је обезбедио Русији победу у рату против Османлијског царства 1787-1791, а уједно и њен већи утицај на северним обалама Црног мора, на Кавказу и Балкану.

Дан победе руских пукова на челу са великим кнезом Димитријем Донским над монголско-татарским трупама у Куликовској бици (21. септембар)

8. септембра (дан ратне славе се обележава 21. септембра) 1380. године московски кнез Димитрије Иванович је на Куликовом пољу потукао трупе војсковође Мамаја, који је у том тренутку имао врховну власт у Златној Хорди. Та победа је озбиљно уздрмала позиције Монгола у Русији и појачала улогу Москве као центра око кога се уједињују распарчане руске земље. Канови су ипак задржали своју власт на овом подручју још читаво столеће.

Дан када су совјетске трупе потукле немачко-фашистичку војску у бици за Кавказ (9. октобра)

Кавказ је имао кључну улогу у стратешким плановима немачке команде 1942. године. Заузимање његових нафтних подручја омогућило би Немачкој да нанесе болан ударац Совјетском Савезу. Црвена армија је, међутим, издржала офанзиву немачко-румунских трупа и успела да потисне непријатеља из овог региона. Битка за Кавказ је завршена 9. октобра 1943. године када је 56. совјетска армија изашла на Керчки мореуз између Таманског и Кримског полуострва.

Дан народног јединства (у част заузимања Китај-града у јуришу народних устаника под вођством нижњеновгородског кмета Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског (4. новембар))

У периоду дубоке политичке и економске кризе у руској држави, познате под називом „Смутно доба“, један број бољара је био за то да се за цара прогласи пољски краљевић Владислав и допустио је да пољско-литвански гарнизон уђе у Москву. Народ се побунио против стране интервенције и подигао се на устанак под руководством кнеза Дмитрија Пожарског и трговца Кузме Мињина. Устаници су потукли интервентне јединице и ослободили главни град. У знак сећања на те догађаје 4. новембар се обележава и као Дан ратне славе, и као Дан народног јединства.

Дан извођења војне параде на Црвеном тргу у Москви поводом двадесет четврте годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције (7. новембар)

У јеку битке за Москву, 7. новембра 1941. године, када су Немци били у непосредној близини главног града, Црвена армија је прошла Црвеним тргом у свечаној паради поводом 24. годишњице револуције. Многи су право са параде отишли на фронт. Парада је демонстрирала целом свету да Совјетски Савез још није сломљен, и поред тврдњи немачке пропаганде, и да ће се борити до краја.

Дан победе руске ескадре под командом П. С. Нахимова над турском ескадром код рта Синоп (1. децембра)

30. новембра 1853. године (Дан ратне славе се обележава 1. децембра) у току Кримског рата 1853-1856) у луци града Синопа руска флота је до ногу потукла ескадру Османлијског царства. Била је то последња битка једрењака у историји. Руси су сјајном победом шокирали Енглезе и Французе и дали им повода да уђу у конфликт на страни Турака. Русија је на крају изгубила рат против коалиције великих сила.

Дан почетка контраофанзиве совјетских трупа против немачке нацистичке војске у бици код Москве (5. децембар)

Током целог октобра и новембра 1941. године на прилазима совјетском главном граду водиле су се жестоке борбе. Црвена армија је последњим снагама покушавала да одбрани Москву. Совјетске трупе су намучиле непријатељску војску, а кад су пристигле свеже резерве 5. децембра 1941. године прешле су у велику контраофанзиву и одбациле уздрманог непријатеља неколико стотина километара од совјетске престонице. Био је то први тако велики пораз Вермахта од почетка Другог светског рата.

Дан када су руске трупе под командом А. В. Суворова заузеле тврђаву Измаил (24. децембра)

„Само једном у животу се доноси одлука да војска крене у јуриш на такву тврђаву“, говорио је Александар Суворов, најбољи војсковођа у историји Русије, имајући у виду заузимање моћне турске тврђаве Измаил. Непосредно пре јуриша Суворов је наредио да се направи прецизна копија рова, насипа и зидина, те је војска ту непрекидно тренирала. 22. децембра 1790. године (Дан ратне славе се обележава 24. децембра) руска војска је заузела тврђаву која је сматрана неосвојивом, изгубивши при томе 2.000 људи. Турски гарнизон је изгубио преко 26.000 људи.