Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку

Russia Beyond (Photo: Bundesarchiv; Pixabay)
СС „кунст батаљони“ пошли су у пљачку у првим сатима напада на СССР. За време Другог светског рата у Немачку је однето више од милион предмета из музеја и библиотека у Совјетском Савезу. Многи још увек нису враћени у земљу, ако нису и заувек изгубљени. Ово је само мали део тог блага.

Нацистичка пљачка културних добара других земаља је наводно имала за циљ стварање огромног музеја ремек дела из целог света, књига и рукописа, музичких инструмената и нота, слика и скулптура, древних историјских артефаката. Зато су специјални СС одреди имали задатак да конфискују културна добра и односе их у Немачку.

За време рата оштећено је више од 400 совјетских музеја, а у библиотекама је уништено 115 милиона штампаних издања. У каталогу културних добара, опљачканих или несталих у то време, у 18 свезака наведен је 1 177 291 музејски експонат, а регистар се, поред тога, стално допуњава.

Ово су само најпознатије нацистичке пљачке на територији СССР-а.

Немци у Петергофу

Слике из Третјаковске галерије

У првим данима рата велики број слика евакуисан је у Сибир и потом, успешно враћен на своје место. Међутим, више од 30 слика из Третјаковске галерије било је привремено изложено у представништвима СССР-а у Немачкој, Аустрији, Чехословачкој и Пољској.

Пљачање совјетских културних добара почело је у првим сатима напада Немачке. Специјални „кунст батаљони“ односили су из совјетских амбасада и трговинских представништава вредне документе, намештај, и наравно, слике. Многа од тих дела нашла су се пре свега у приватним рукама, заувек су изгубљена ремек-дела као што су „Слепи просјаци у Малорусији“ Владимира Маковског, „Зимско вече“ и „Стогови“ Николаја Дубовског, „Борови над литицом“ Ивана Шишкина.

„Слепи просјаци у Малорусији“ Владимира Маковског
„Зимско вече“ Николаја Дубовског

Нестало је и неколико северних пејзажа Александра Борисова, које је купио оснивач галерије Павел Третјаков. Један од тих радова настао 1896. године пронађен је на тржишту антиквитета 2006. године, а реч је о слици „Планина Ваљчика на вечерњем светлу средином септембра“. Слика је успешно враћена галерији.

„Планина Ваљчика на вечерњем светлу средином септембра“ Александра Борисова

Ћилибарска соба из Царског села

Музејски радници у Санкт Петербургу, тада Лењинграду, херојски су у рекордно кратком времену упаковали, сакрили и евакуисали милионе артефаката из ликовних галерија и царских двораца. Ипак није све могло да буде спашено. Експонате који су остали они су пажљиво упаковали, а зидове Ћилибарске собе обложили ватом и излепили папиром како би их заштитили од експлозија.

Ћилибарска соба

Нацисти који су заузели Царско село и друга предграђа Лењинграда опљачкали су велики број преосталих слика. У дворцима су поскидали свилене тапете и дрвене подове рађене у мозаику. Када је реч о Ћилибарској соби имали су посебно наређење, за неколико дана демонтирали су је и однели све што је у њој било. После рата соба је нестала, а истраживачи верују да се налазила у краљевском замку у Кенигзбергу и да је изгорела у врема заузимања града који је постао совјетски Калињинград. Постоје и друге верзије, да је била сакривена у рудницима и чак да су је однели Американци. Иначе, потрага за собом траје и дан-данас.

Ћилибарска соба спада у највећа и најпознатија изгубљена културна добра совјетске стране. Крајем деведесетих година у Немачкој су приликом покушаја продаје конфисковани фрагменти аутентичне собе, мозаик и ћилибарска комода. Како се испоставило, један СС официр кришом их је изнео као сувенире. Двехиљадите враћени су Русији, а 2003. у Царском селу завршена је реконструкција Ћилибарске собе направљене од калињинградског ћилибара. Међу спонзорима, између осталих биле су и немачке компаније.

Немци у Царском селу

Вртна уметност царског дворца у Петергофу

Петергоф се налазио на територији коју су Немци окупирали. Био је тешко оштећен. Раскошни Велики дворац у Петергофу нацисти су претворили у рушевине, уништили јединствени систем фонтана и спалили дрвеће у царском врту. Како би сачували вредне вртне скулптуре запослени у Музеју спаковали су их и закопали уочи напада. Неке од њих успели су да склоне у Исакијевском сабору у Петербургу.

Немци у Царском селу

После ослобођења Петергофа, у јануару 1944. године, већина склоњених скулптура успешно су пронађене. Ипак, музејски стручњаци нису пронашли велике скулптуре Самсона, Волхова и многе друге, нестале без трага.

Од оног што је нестало највећих димензијама била је фонтана „Нептун“ коју су Немци однели у Нирнберг где ју је иронијом судбине у 18. веку и купио Павле Први. Композиција је, срећом, пронађена 1948. године и враћена.

Црквене драгоцености из Новгородске области

За време рата Новгородску област окупирале су немачке трупе. Новгородска Софија, један од најстаријих руских храмова тешко је оштећен у гранатирању 1942. године. Гранате су пробиле зидове и плафон и уништиле бројне фреске. Оштећена је и купола храма, а златну оплату Немци су претопили и користили за сувенире које су слали кући. Из храма су однели и велики број драгоцености, укључујући иконостас и паное у мозаику.

Немци у Царском селу

Војници шпанске Плаве дивизије који су ратовали на страни нациста, украли су и два метра висок позлаћени крст који се налазио на главној куполи храма. Више од педесет година чуван је у Војно-инжењерској академији код Мадрида, а 2004. године свечано је враћен руској православној цркви. Реликвија се данас чува у храму.

Из Цркве светог Мине у Старој Руси, недалеко од Новгорода Немци су однели звоно. На звону су приметили натпис са именом аутора „Алберт Бенинг, Либек, 1672“. Некада давно Новгород је улазио у Ханзеатски савез, као и Либек. Немци су звоно однели у „домовину“ као „поклон са Источног фронта“.

„Старо звоно са језера Иљмењ неће зацелити све ране од бомби и граната. Међутим за немачког војника имаће симболично значење које говори да он није ландскнехт (најамни војник) или сурови поробљивач него чувар древне културе“, писао је 1942. године немачки фронтовски лист. Тај чланак са панорамом родне Старе Русе пронашао је и сачувао један совјетски војник. Много година касније он је о томе испричао завичајном историчару Нини Богдановој која је ушла у траг звону. Градоначелник Либека вратио је звоно Старој Руси. Данас се чува у локалном музеју.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“