Шта се све некада налазило на месту Лењиновог маузолеја? (ФОТО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Алевизов ров

Никољска капија и Алевизов ров

Јавно власништво

Први владар који је забио ашов у тло на Црвеном тргу у Москви био је велики московски кнез Василиј III, отац Ивана Грозног. А када кажемо Црвени трг, мислимо на терен који непосредно окружује зидине московског Кремља, подигнуте крајем 15. века.

Алевизов ров

Јавно власништво

Василиј III је наредио да се око Кремља ископа ров и да се испуни водом из оближње реке Неглинаје. Италијански архитекта Алоизије Нови (Алевиз Фрујазин, познат у Русији и као Алевиз из Италије) био је задужен за изградњу. Ров је завршен 1519. и служио је као одбрамбена структура све до краја 16. века, када су неки његови делови исушени.

Важно је напоменути да је званичан назив цркве Василија Блаженог на Црвеном тргу и данас црква Покрова Пресвете Богородице на Рову, што је једини савремени назив у којем се Алевизов ров још спомиње. Наиме, 1561. године, када је црква завршена, налазила се поред самог рова.  

Зоолошки врт Ивана Грозног

Црвени трг

Фјодор Алексејев

Средином 16. века део рова између Никољске и Спаске куле, исти онај део где ће се 1924. године појавити Лењинов маузолеј, исушен је и коришћен за држање лавова и лавица које је Иван Грозни добио од краљице Енглеске Мери I Тјудор.

Слон кога је руски цар добио од персијског шаха Тахмаспа I такође је неко време живео у рову. Слон је богато храњен и Персијанац који се о њему старао примао је добру плату, што је изазвало незадовљство сиротиње у Москву. Када се 1570. године кроз Москву проширила куга, многи су окривили егзотичну животињу. Зато су слон и Персијанац послати у Тверску област.

Још један слон живео је у рову у 17. веку. Он је био поклон од шаха Абаса II Алексеју Михаиловичу, али је умро због лоше исхране.

Алевизов ров поново је коришћен за одбрану града у време Петра Великог, али је опет исушен 70-их и 80-их година 18. века. До почетка 19. века ров је био препун смећа и камења. Александар I наредио је да се тај део Црвеног трга затрпа земљом.

Трамвајске шине

Јавно власништво

Током готово стотину година место на којем се данас налази маузолеј било је празно. 1909. године преко Црвеног трга су постављене шине за трамвај. У центру Москве је већ постојао саобраћајни проблем, па су власти покушале да растерете саобраћајну мрежу у граду који је конципиран у облику концентричних кругова око Кремља тако што су успоставиле радијалне линије превоза.  Али одмах је избио скандал.

Трамвајска линија је првобитно пролазила преко Црвеног трга у близини трговинског пасажа Верхњије рјади (где се данас налази тржни центар ГУМ). Бесни због тога што је савремена машинерија пореметила изглед града, чланови Императорског археолошког друштва обратили су се колективним писмом московским властима: „ко је дозволио овакво фрапантно нарушавање предивног места у Москви? Поглед на споменик Мињину и Пожарском, на цркву Василија Блаженог, Спаску капију и Кремљ испресецан је искривљеним линијама електричних проводника и  заклоњен стубовима!“ Московска интелигенција је, са друге стране, била одлучно против уклањања трамвајске линије, а градски улични продавци и трговци такође нису желели да трамвај буде забрањен, јер је обезбеђивао стални проток муштерија преко Црвеног трга.

Јавно власништво

На крају је трамвајска пруга померена ближе зидинама Кремља. Да постоји и данас, пролазила би одмах поред маузолеја, што је неко време и био случај, пре 30-их, када су Совјети „рашчистили“ Црвени трг за одржавање масовних војних парада.

Некролопа код зидина Кремља и трибина

Празнична првомајска трибина

Јавно власништво

У октобру 1917. године у Москви је дошло до оружане побуне бољшевика. Она је трајала од 25. октобра до 2. новембра по старом календару. Хиљаде људи је страдало, а устанак је завршен победом бољшевика. Једно од првих наређења новоформиране власти у Москви било је да се организује свечана сахрана најистакнутијих револуционара који су погинули у тим данима.

Сахране крај зидина Кремља

Библиотека Конгреса САД

8. новембра 1917. године ископане су две гробнице дуге 72 метра између трамвајских шина и зидина Кремља. Ту је 10. новембра сахрањено 238 ковчега. Тог дана су у Москви биле затворене скоро све фабрике и установе за забаву. На отварању некрополе после Лењиновог говора хор је извео кантату засновану на поеми Сергеја Јесењина „Спавајте, мила браћо, у светлости бесмртних гробница“. Сахрана је завршена у сутон, а гробови затрпани до следећег јутра. Током наредне недеље на истом месту су сахрањена још два тела.

Први мај на Црвеном тргу

Јавно власништво

Касније је у близини зидина ископано још 15 масовних гробница. Укупно је поред зидина Кремља у братским гробницама сахрањено око 300 људи. Већ након што је маузолеј подигнут, 1928. године, ту се вуше нису сахрањивали „обични“ револуционари. Само најистакнутији совјетски и страни комунисти могли су ту да почивају: Сергеј Киров, Максим Горки, Георгиј Жуков, Леонид Брежњев и други. Некропола укупно садржи преко 400 ковчега.

Јавно власништво

Трибина је подигнута 1917. године у центру некрополе, одмах иза места где са данас налази маузолеј. Бољшевици су је користили за јавна обраћања. Такође, по Лењиновом наређењу, у првим годинама после Револуције сат на Спаској кули је двапут дневно свирао посмртни марш, у 9 ујутро и 3 поподне, у част жртава револуције.

Споменик раднику

Радник

Јавно власништво

1922. године трибина је реконструисана. Направљена је мањих димензија од црвене цигле како би се уклопила у зидине Кремља. Савремени споменик „Радник“ подигнут је поред ње. Скулптор Фридрих Лехт (1887-1961) направио га је од гипса. Споменик је приказивао радника који стоји поред наковања, док му се о ногу ослања чекић. У подигнутој руци држи капу и поздравља Револуцију. Фигура радника била је висока 4,3 метра.

Парада у част 5. годишњице Октобарске револуције

Јавно власништво

Споменик се налазио на свом месту и када је Лењин умро, па и када је саграђен први дрвени маузолеј и када је трибина срушена. Међутим, у мају 1924. године, када је почела изградња другог маузолеја, „Радник“ је уклоњен и вероватно уништен с обзиром на материјал од којег је направљен. Остаци фигуре никада нису пронађени.

Подизање маузолеја

Јавно власништво

РОСФОТО

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!