Како су после револуције 1917. године драгоцености Романових напуштале земљу?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Старе новине и кожна путна торба 

Велика кнегиња Марија Павловна (супруга Владимира Александровича, стрица Николаја II), једна је од ретких особа царског рода која је после 1917. године успела да напусти Русију и однесе део свог блага, мада јој је за то била потребна помоћ. Када је напустила дом практично са собом није понела ништа. Све драгоцености су остале код куће, али је нешто од тога ипак касније успела да пребаци преко границе. У томе јој је помогао породични пријатељ, британски дипломата (кога неки извори сматрају агентом британске обавештајне службе) Алберт Стопфорд.

После фебруарске револуције велика кнегиња је са децом (муж јој је умро много раније, 1909. године) отпутовала у Кисловодск, замоливши дипломату да пронађе њене драгоцености.

Велика кнегиња Марија Павловна Романова

Јавно власништво

О томе како му је то пошло за руком постоје само делимични подаци. Наводно, Марија Павловна му је рекла за „тајна врата“ у Владимирском дворцу у Петербургу која воде до њене собе. Он је, кажу, ушао тамо прерушен у радника (према другој верзији: у женској хаљини), узео накит и замотао га у старе новине. Затим је отпутовао у Кисловодск и кнегињи предао драгоцености. Међутим, она је код себе задржала само мањи део и замолила Стопфорда да остатак однесе у Велику Британију и остави их у банци, при чему су само њих двоје знали у којој. Зна се да је на јесен 1917. године он, користећи дипломатски имунитет, отишао за Лондон и у својој кожној путној торби понео 244 комада драгоцености.  

Неки представници династије Романов побегли су из Русије британским бродом Малборо.

Јавно власништво

1920. године Марија Павловна је успела да отпутује из Новоросијска италијанским бродом за Венецију, а затим се настанила у Паризу. Међутим, убрзо је умрла, а накит су наледила њена деца. Многе драгоцености наследници су продали како би поправили своју финансијску ситуацију. Тако, на пример, Владимирска тијара данас припада Елизабети II, а бисерне минђуше супрузи Мајкла од Кента.

Владимирска тијара (Марија Павловна Романова и Елизабета Друга)

Public Domain; Getty Images

Драгоцености у јастучници

Али најзанимљивија открића чекала су 90 година! Испоставило се да је део драгоцености који је ипак задржала од онога што јој је дипломата донео у Кисловодск Марија Павловна у новембру 1918. године успела да преда шведској мисији у Петрограду уз асистенцију свог пријатеља професора сликарства Ричарда Бергољца. Велика кнегиња није рођацима рекла за ово скровиште и тек 2009. године у архивама шведског Министарства унутрашњих послова пронађене су две јастучнице у којима је било спаковано око 60 комада драгоцених предмета: Фабержеове табакере, манжетне од злата са драгим камењем и други предмети. Швеђани су садржај јастучница предали потомцима Марије Павловне, а ови су их дали на аукцију. Данас се велики део тог богатства налази у приватним рукама и повремено се појављује на аукцијама.

Табакера Марије Павловне (на слици је она са унуцима). Лево је јастучница у којој су драгоцености биле скривене.

Anthony Devlin/PA Images/Getty Images

Испод потпетице

Осим што су их односили чланови царске породице, драгоцености Романових су земљу напуштале и уз дозволу бољшевика. Средства добијена њиховом продајом требало је да послуже за финансирање комунистичких покрета у другим земљама. На страној царини агенти Коминтерне често су хватани са коферима препуним драгоцености.

Амерички новинар Џон Рид, сахрањен код зидина Кремља, био је сведок револуције и о томе је написао књигу „Десет дана који су потресли свет“ (увод за књигу је написао Владимир Лењин). Према једној верзији историчара, Рид је био агент Кремља, према другој двоструки агент. Било како било, неке чињенице су указивале да Џон Рид није био само новинар који је гајио симпатије према бољшевицима.

Џон Рид

Sputnik

У марту 1920. године Рид је ухваћен на царини у финском граду Турку са брилијантима скривеним у потпетицама чизама. Он је тврдио да их је купио од свог новца, али му нису поверовали и ухапшен је. Тек у јуну је пуштен из затвора.

У мемоарима Ајно Кусинен, супруге финског комунисте Ота Кусинена, описан је још један занимљив случај. По задатку Извршног комитета комунистичке интернационале финска агенткиња Салме Пекала требало је да отпутује у Енглеску. Новац за „путне трошкове“ добила је од Ота који је управо стигао из Петрограда. Он је „испод поставе капута извукао четири жућкаста брилијанта велика готово као мали прст“, присећала се Ајно.

Ото Кусинен

Sputnik

Брилијантске бомбоне

2009. године британска обавештајна служба скинула је ознаку тајности са једног архивског досијеа о драгоценостима Романових. 1920. године челни човек листа Daily Herald Френсис Мејнел послао је у Велику Британију бисере и брилијанте царске породице које је добио од бољшевика у Шведској. Оне су биле умотане у омоте од чоколадних бомбона и послате поштом. Касније је Мејнел рекао да су све те драгоцености враћене у СССР.

Френсис Мејнел

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!