Руски војсковођа који је сломио Наполеонову Велику армију

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. „Не знам да ли ћу га победити, али ћу пробати да га насамарим“, одговорио је врховни командант руске армије Михаил Кутузов на питање како планира да победи Наполеона чије трупе су ушле на територију Руске империје у јуну 1812. године. Руски војсковођа је поседовао ратно лукавство и умео је да наведе непријатеља на погрешне закључке у погледу намера руског војног врха, и умео је да дејствује неприметно. „Паметан, паметан, лукав, лукав... Нико њега не може да превари“, рекао је за Кутузова други чувени војсковођа Александар Суворов.

Портрет кнеза М. И. Кутузова-Смоленског, Р. Волков, између 1812. и 1830.

Државни историско-уметнички завичајни музеј „Гатчина“/Public Domain

2. Пре него што ће постати „стари лисац Севера“, како га је називао Бонапарта, Кутузов је био храбар и млад официр који је први јуришао у напад и последњи одустајао од гоњења непријатеља. Таква луда храброст га је умало коштала живота када је у рату против Турака у јулу 1774. тешко рањен. Метак му је ушао у леву слепоочницу и изашао поред десног ока. Затим, 14 година касније, опет у рату против Османлјског царства, поново је рањен – метак му је прошао „кроз обе слепоочнице иза оба ока“. „Може се закључити да судбина припрема Кутузова за неку велику мисију јер је остао жив после два рањавања која су смртоносна по свим правилима медицинске науке“, истакао је тада хирург Масо који га је лечио.

3. Кутузов је често и много ратовао против Турака. Командовао је једном колоном у јуришу на тврђаву Измаил за коју се сматрало да је неосвојива, и одиграо је кључну улогу у њеном освајању 22. децембра 1790. године. За ту тврђаву ће Суворов касније рећи: „Нема јаче тврђаве ни жешће одбране од Измаила... У такав јуриш се креће само једном у животу“. Поред тога, Михаил Иларионович је учествовао у гушењу Ногајског устанка на Криму 1783. године и у Руско-пољском рату 1792. Често је као искусан дипломата ангажован за вођење мировних преговора.

Руска војска под командам генеррал-аншефа А. В. Суворова заузима тврђаву Измаил 11. децембра 1790. года. Михаил Иванов, 1971.

Руски музеј/Public Domain

4. Са Кутузовљевим именом је везан велики пораз у бици код Аустерлица 2. децембра 1805. године, који је фактички означио крај Треће антифранцуске коалиције. Као командант руско-аустријске армије он је схватао да његове трупе у том тренутку нису биле спремне за одлучујући окршај против Наполеона, али је био принуђен да се потчини вољи императора Александра I, који је имао супротно мишљење. Управо због тога је касније Михаил Иларионович био много критикован. „Код Аустерлица он није имао грађанске храбрости да каже целу истину младом императору и спречи једну од највећих невоља наше отаџбине“, написао је руски војни историчар 19. века, генерал Генрих Лер.

Битка код Аустерлица, 2. децембар 1805. Франсоа Жерар, 1810.

Музеј Тријанон, колекција Версајског дворца/Public Domain

5. Упечатљиво сведочанство војног талента Михаила Кутузова био је руско-турски рат 1806-1812. Руски војсковођа је потукао непријатеља у бици код тврђаве Русе (стари назив Рушчук) 40. јула 1811. године, али није хтео да гони турску војску и уместо тога се повукао на другу обалу Дунава. Забезекнути непријатељ је стекао погрешан утисак да је руска армија поднела превелике губитке и да је потпуно исцрпљена. Велики везир Ахмет-паша је стога пожелео једном засвагда да раскрсти са Русима па је у јесен кренуо са гломазном армијом од 56.000 војника да форсира реку и тако поделио своје трупе. Кутузов је имао двоструко мање војника, али је одмах искористио прилику да потуче Турке део по део. Касније је Михаил Иларионович лично учествовао у склапању Букурештанског мира 1812. године који је Русији донео победу и у коме је она добила Бесарабију (Молдавију).

Кутузов заробљава турску армију у Слобозији, 1811.

Public Domain

6. Наполеонова Велика армија је прешла границу Руске империје 24. јуна 1812. године. Михаил Барклај де Толи је тада био врховни командант руске армије. Он је избегавао одлучујући окршај са Французима и радије се повлачио у дубину територије Русије. Руска јавност је била незадовољна због такве тактике, што је на крају крајева подстакло Александра I да 18. августа именује Михаила Иларионовича за врховног команданта. „Најзад је у јединице улогорене код Царева-Зајмишта стигла вест да долази Кутузов, ветеран руске армије који је именован за врховног команданта. Сви су се бучно радовали, све је оживело, опет се појавила нада. Цела армија је у том седом ратнику видела свога анђела спаситеља“, написао је касније официр Иван Дрејлинг.

7. Кутузов, међутим, није срљао у бој. У целини гледано, он је поступао као и његов претходник, сматрајући да Велику армију треба исцрпљивати. На крају је под притиском јавности био принуђен да ипак прихвати одлучујућу битку, која се одиграла 7. септембра близу Москве, код села Бородина. Била је то једна од најкрвавијих битака у 19. веку. Погинуло је око 80.000 људи, али ниједна страна није однела убедљиву победу. Како је касније истакао Наполеон, „Бородинска битка је била најлепша и најјезивија, Французи су показали да су достојни победе, а Руси су заслужили да буду непобедиви“. 

Битка за Москву, 7. септембар 1812, Луј Фрасоа Лежен, 1822.

Версајски дворац/Public Domain

8. Због огромних губитака и истрошених резерви Кутузов је одустао од новог окршаја. Донео је тешку одлуку да препусти Москву непријатељу. „Губитком Москве није изгубљена Русија. Сматрам да је најважнији задатак очување армије“, изјавио је Михаил Иларионович 13. септембра на војном саветовању у селу Фили западно од Москве.

9. Руска армија је напустила Москву 14. септембра 1812. године и упутила се на југоисток, у правцу Рјазања, али је након два дана направила нагли заокрет на запад, с тим што је њена претходница наставила да се креће према Рјазању, водећи на ту страну коњицу маршала Мурата која их је пратила. Тако су Французи помислили да прате главнину руских снага. Тек након пет дана су постали свесни грешке. Дванаест дана Наполеон још увек није знао где се налази руска армија и у ком правцу се креће. „Непријатељ је изгубио нашу армију из вида и сада је у недоумици, па шаље јаке одреде на различите стране да нас открије“, рапортирао је Кутузов Александру. Французи су набасали на руску армију тек када је она већ била утврђена близу села Тарутина 90 километара југозападно од Москве и добро чувала јужне губерније са њиховим складиштима и базама. „...Лукави Кутузов ме је насамарио својим смелим маршем“, јадиковао је император.

Битка код Тарутина 6. октобра 1812. године, Петер фон Хес, 1847.

Ермитаж/Public Domain

10. Тако је Наполеон остао у Москви као у замци, где је његова армија била принуђена да мирује. Борбени дух је брзо опадао услед пијанства и пљачки. Не сачекавши одговор руског цара на понуђени мир, Наполеон је са својим трупама напустио град 19. октобра. Кутузов му није дозволио да се пробије на југ, приморавши Велику армију да се повлачи Смоленским путем, који је она истог тог лета опустошила. Током целог пута до границе империје као рањену звер су је нападали многобројни партизански и такозвани „летећи“ одреди, настали од коњичких и козачких јединица, а руске трупе су јој све време биле за петама.

Портрет Михаила Иларионовича Кутузова. Џорџ. Доу, 1829.

Ермитаж/Public Domain

11. Почетком кампање 1812. године Наполеонова Велика армија је заједно са појачањима из Европе бројала 600.000 људи, а у децембру исте године из Русије се избавило само неколико десетина хиљада промрзлих и исцрпљених војника. У јануару 1813. године руске трупе су ушле у Источну Пруску, обележивши тиме почетак такозваног Заграничног похода руске армије. Михаилу Висарионовичу Кутузову, међутим, није било суђено да дочека коначни пад Наполеона Бонапарте. Чувени руски војсковођа упокојио се у шлеском градићу Болеславјецу (раније Бунцлау).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!