Од свог настанка па до распада Совјетског Савеза КГБ је био важна политичка снага у совјетској политици и друштву. Његове мајсторски изведене обавештајне операције и саботаже на страном терену обезбеђивале су Совјетском Савезу статус суперсиле, док је његов немилосрдни прогон совјетских дисидената значајно нарушио углед организације унутар СССР-а.
Историја КГБ-а почиње 1954. године када је лидер Совјетског Савеза Никита Хрушчов желео да НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова), који је функционисао за време Јосифа Стаљина, омогућавајући му да спроводи своју моћ и касних 30-их спроводи чистке, замени новом институцијом.
Новонастали КГБ – скраћено од Комитет државне безбедности (Комитет государственной безопасности) – одговарао је директно совјетском политичком руководству, мада је формално био под надлежношћу Савета министара, владе СССР-а, која је дефакто имала мању моћ од Централног комитета комунистичке партије (ЦККП).
Прокламовани званичан задатак КГБ-а био је „да социјалистичку државу заштити од напада спољних и унутрашњих непријатеља и да штити државне границе СССР-а“.
У пракси новоформирана служба безбедности постала је мач и штит Централног комитета КП, фактичког политичког руководства земље. Њени задаци били су заштита Централног комитета, обезбеђивање стабилности совјетског политичког система, сузбијање опозиције и дисидената, прикупљање информација, праћење контраобавештајне активности у СССР-у, спровођење тајних операција у иностранству и заштита совјетских граница, да наведемо само неке од њих.
Што се тиче структуре, КГБ је био организован у десет главних управа, пет специјалних одељења и неколико административних служби које су подржавале њихов рад. Свака главна управа имала је своју уску специјалност. Различите управе бавиле су се наизглед неповезаним безбедносним питањима која су у заједничком склопу чинила комплексан приступ безбедности унутар и изван СССР-а.
На пример, седма главна управа је обављала обавештајне задатке. Агенти управе су пратили стране дипломате, обичне госте и високо позициониране стране званичнике где год су се кретали по Совјетском Савезу. Укратко, седма управа је била очи и уши КГБ-а унутар СССР-а.
КГБ је био познат по веома креативним методама прислушкивања особља америчке амбасаде у Москви. Једном приликом су совјетски агенти то постигли модификујући писаће машине коришћене у амбасади.
„У писаћој машини налазио се део од алуминијума који се пружао од једног до другог краја машине. Оно што су Совјети урадили преко канала за испоруку је, суштински, да су раставили писаћу машину и овај део заменили другим који је изгледао исто, али је био 'обрађен'. Фина електроника уграђена је унутар алуминијумске шипке, која је споља изгледала изливена из једног комада, али је заправо била шупља. Електроника је податке о свакој притиснутој типки чувала је у малој меморији унутар шипке, а када би се ова меморија напунила, садржај се преносио путем радио-сигнала оближњем совјетском пријемнику“, рекао је Џим Гослер, бивши директор канцеларије за тајне информационе технологије у ЦИА (у пензији) за документарни филм Нетфликса.
За америчке дипломате надзиране писаће машине биле су само врх леденог брега. Читава зграда је биле препуна уређаја за прислушкивање.
Када су Руси крајем 70-их саградили нову америчку амбасаду у Москви, КГБ ју је још у фази изградње препунио прислушкивачима.
„Једини начин да зграда буде безбедна са обавештајне тачке гледишта био је да се скину једно три горња спрата зграде и поново саграде користећи америчку радну снагу и амерички материјал донет из САД“, рекао је Реј Парак, бивши старији технички обавештајни службеник у ЦИА (у пензији) у споменутом документарцу.
Друге управе бавиле су се контраобавештајним радом (друга главна управа), шифровањем и дешифровањем (осма главна управа), безбедношћу партијских лидера (девета главна управа) и политичком стабилношћу совјетске државе (четврта главна управа).
Међутим, у првим редовима совјетске борбе са Западом у хладном рату била је прва главна управа, позната по шпијунским мрежама и тајним високо ризичним операцијама у иностранству.
Први директор ЦИА Ален Далес једном је описао КГБ као „више од тајне полицијске организације, више од обавештајне и контраобавештајне службе. То је инструмент за субверзију, манипулацију и насиље, за тајно мешање у унутрашња питања других земаља.“
Заиста, КГБ агенти су направили неколико сензационалних потеза у иностранству и утицали на ток хладног рата. Агент КГБ-а Богдан Сташински познат је по томе што је убио двојицу антисовјетских украјинских националиста који су се скривали у Западној Немачкој са посебно осмишљеним пиштољем за испаљивање отровне паре који на жртвама није остављао трагове присилне смрти. Спекулисало се да је КГБ помогао бугарској тајној полицији у ликвидацији дисидентског писца Георгија Маркова који је по побегао из Бугарске 1978. са отровним оружјем маскираним у кишобран.
КГБ је такође био укључен у велике операције у иностранству, укључујући тајну операцију организованог напада на добро обезбеђени дворац Таџ Бек у Кабулу и убиство авганистанског лидера Хафизуле Амина, како би се изазвала смена режима у земљи 1979. године. Пре тога служба је учествовала у гушењу мађарске револуције 1956. године, ухапсивши неколико њених вођа.
На врхунцу хладног рата КГБ је водио шпијунске прстенове и мреже агената у различитим угловима света. Агенција је интензивно оперисала на територији САД и регрутовала америчке војне официре и обавештајне агенте као што су амерички официр морнарице Џон Ентони Вокер Млађи и агент ЦИА Олдрич Ејмс са циљем прибављања америчких војних тајни. Мада је немогуће утврдити њихов тачан број, неки истраживачи сматрају да је за време хладног рата за КГБ радило више милиона доушника.
Епоха КГБ-а завршена је 1991. године распадом СССР-а и окончањем хладног рата. Озлоглашена безбедносна служба која је током 37 година штитила интересе Комунистичке партије у СССР-у и иностранству је распуштена. На њеном месту појавила се модерна Федерална служба безбедности (ФСБ), наследивши многе задатке КГБ-а у савременој Русији.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
