Одлазак у госте за празнике, али и без нарочитог повода, био је безмало главна разонода житеља СССР-а. Свратити на чај или преседети цео дан за столом све до касно у ноћ, управо тако је изгледало идеално проведено слободно време.
Ако је друштво било мање, сто се, по правилу, постављао у кухињи. Управо овде уз шољу чаја или чашицу нечег јачег расправљало се о најважнијим стварима, књижевности, политици, смислу живота и светском поретку.
У невероватно мале кухиње у становима могло је да се стисне много људи, пуши и дивани до миле воље, и да притом никоме не буде тесно.
За важна славља сто је постављан у соби. Тамо је било мало више места. Практично свака породица имала је сто на расклапање, који је када се развуче постајао, макар, четвороструко већи.
Празничној трпези приступало се темељно. Сто је застиран свечаним столњаком, са прашњавих полица креденца скидани тањири и чаше за специјалне прилике, брижљиво чувани и врло ретко коришћени.
Спремање је почињано два-три дана раније, а домаћици су најчешђе помагале рођаке или другарице. Холодец (пиктије), рецимо, морао је да се кува целу ноћ, а после тога да се остави још неколико сати у фрижидеру да се стегне.
Пре доласка гостију трпеза је морала да буде спремна, а то значи најмање три врсте салата, с мајонезом подразумева се. За салате је требало да се скува и исецка брдо поврћа. У обзир је долазила новогодишња руска салата, а цењене су и салате од конзервиране рибе, као што је, рецимо, мимоза.
На трпези је неизоставно било неколико врста предјела, жулијен, ролнице од печених плавих патлиџана са сиром, кувана јаја са црвеним кавијаром. Поред тога, машта домаћица често је била потпуно невероватна.
Омиљена је била и домаћа туршија, краставци, парадајз, кисели купус и мариниране печурке. Све то не само да је укусно (и није скупо), него представља и одличну закуску уз вотку.
Пошто су гости појели салату одмах је изношено топло јело, печена гуска или месо спремљено на „француски начин“, преливено мајонезом и сиром и запечено. И наравно, кромпир, кувани или печени. Он је био јефтин и сви су га волели.
Велика славља прављена су за рођендане, венчања (слављена су код куће), Нову годину и друге велике празнике, као што је Осми март или Дан заштитника отаџбине.
За столом се седело до дубоко у ноћ. Шта може да се ради тако дуго за столом? Наравно, да се једе (није узалуд било толико јела), подижу чаше и изговарају дуге здравице, разговара о свему и свачему и препричавају занимљиве догодовштине из младости.
Пошто су се добро прејели свих јела, уверавајући домаћицу да су пуни до грла, гости ипак не одбијају чај и десерт. Слаткиши, торта, домаћа или готова, све једно, после богате трпезе и oбиља алкохола увек иде чај.
Ако је сутрадан био нерадан дан славље је могло да се заврши свирком на гитари или хармоници, слушањем плоча или играњем.
Совјетски људи нису имали где да оставе децу, па су и она била присутна на кућним слављима, трчала по предсобљу и собама, док не би заспала на столицама и фотељама. Одрасли су за то време играли и нико није стишавао музику због деце која спавају, ето како је сурово било совјетско васпитање.
Међутим, сан није хватао само децу. И осталима је могао да затреба мали предах од трпезе, чисто да сакупе снагу, како би се поново бацили у неравноправну борбу са мезетлуцима, салатама и месом на „француски начин“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
