Пет раскошних круна Руске империје које се данас могу видети у музејима

Heritage Images/Getty Images
Круне су се обично правиле за сваког императора посебно. Ове инсигније сачуване су до наших дана и могу се видети у музејима.

Пре Петра Великог главна царска регалија била је такозвана шапка. Најпознатија се чува у Московском Кремљу и позната је као Мономахова шапка. У то време чак се није говорило „крунисати се“, него „венчати се са царством“. Петар Први одустао је од дотадашње традиције и преузео неке обреде из западних монархија. Први обред крунисања уприличио је са својом женом, будућом императорком Јекатерином Првом. Њена круна, иначе, била је потом растављена (у Оружејној палати Московског Кремља налази се њен рам – обод).

Растављене су и круна Петра Другог и Јелисавета Петровне. А круна Јекатерине Друге избегла је ту судбину и њоме су касније крунисани сви будући Романови. Осим велике круне владари су имали и мале, за посебне свечаности. Неке од императорских регалија дошле су до нас и данас се брижљиво чувају.

Велика Императорска круна

То је најпознатији круна Руске империје направљена за крунисање императорке Јекатерине Друге 1762. године. Краси је скоро пет хиљада дијаманата, 75 природних индијских бисера и огроман полудраги камен спинел. Обод је начињен од сребра. Поред саме церемоније крунисања коришћена је и у другим свечаним приликама. Последњи пут носио ју је Николај Други на отварању Државне Думе 1906. године.

Чува се у Оружејној палати Московског кремља заједно са другим главним императорским регалијама, скиптаром и державом (крстоносном куглом). Оригинал се може видети само у Москви, јер се никада не износи из музеја. За излагање у другим местима, укључујући иностранство, 2012. године направљена је копија, истина од белог злата, аустралијског бисера и рубелита. Употребљено је 11 хиљада дијаманата из Јакутије.

Мала императорска круна

Малу круну на глави носили су супруга или супруг императора или императорке за време крунисања. Овај обичај се усталио после Јекатерине Друге, а круна се сматрала приватном својином и могла је да се наслеђује. Мала круна је најчешће растављана и од њених делова прављен накит. Данас је сачувана само ова мала круна, а у погледу њене власнице подељена су мишљења стручњака. Једна група историчара сматра да је била направљена 1801. године за супругу Александра Првог Јелисавету Алексејевну, док други верују да потиче из 1856. године и да је израђена за супругу Александра Другог Марију Александровну.

Иако знатно мања, по форми је слична великој, такође израђена од сребра и богато декорисана. Има 48 великих и 200 мањих (по царским мерилима) дијаманата. Данас се и мала круна чува у Оружејној палати.

Занимљиво је да се после револуције 1917. године на списку предмета из царских ризница који су саставили јувелири налазила још једна мала круна. Међутим о њој се ништа не зна. Најевероватније да је растављена на делове и продата на једној оде европских аукцији.

Венчана круна

Нешто мања, елегантна круна, од сомота са дијамантима била је део венчане одоре. Сестра последње руске императорке Александре Фјодоровне, Јелисавета Фјодоровна носила ју на свом венчању 1884. године, а потом и друге жене из породице Романов. Круна, очигледно није растављена, будући да је крајем 19. века коришћена на неколико венчања великих кнежева. Осим круне млада је на глави имала и дијадему са розе дијамантом и минђушама. Све то било је прилично тешко. И то нису били једини украси.

Јувелири је после револуције нису сматрали нарочито вредном. Продата је антиквару Норману Вејсу 1926. године. Потом је неколико пута била на аукцијама, красила главе модела куће Картије и мисица. 1966. године купила ју је Марџори Пост, колекционарка руске уметности. Данас се налази у Музеју Хилвуд који је она основала у близини Вашингтона.

Круна Ане Ивановне

Нећака Петра Великог Ана Ивановна владала је од 1730. до 1740. године и била је позната по томе колико је волела раскош. За њено крунисање направљена је огромна сребрна круна са позлатом, украшена са 2500 дијаманата и рубина. Драго камење је делимично узето са круне Катарине Прве, као и највећи у њој - турмалин. На круни је у почетку било и стотинак бисера које након смрти Ане Ивановне нису нашли.

Зашто није растављена после церемоније крунисања није сасвим јасно. Међутим, познато је да је коришћена и за крунисање Николаја Првог 1829. године у Варшави, главном граду Пољског царства које је било у саставу Руске империје после рата против Наполеона. После те церемоније круна је доспела у фундус Оружејне палате где се и данас чува.

Малтешка круна

Император Павле Први 1798. године добио је титулу великог магистра Малтешког реда, најстаријег витешког реда на свету који се и дан-данас позиционира као држава. Велики магистар, предводник реда, највиша је дужност. Зашто је та титула припала руском императору, уз то још и крштеном у православљу?

Пошто је Наполеон 1798. године освојио Малту, витезови овог реда обратили су се Павлу Првом с молбом да стане на чело реда и пружи им уточиште. Император се сложио и чак на грб Руске империје ставио малтешку круну.

Ко је осмислио круну Великог магистра поуздано се не зна. По неким сведочењима дворски драгуљари, а по другим малтешки. Круна је израђена од позлаћеног сребра у облику лукова који држе јабуку са малтешким крстом.

Наследник Павла Првог, Александар Први повукао се са места Великог магистра и скинуо малтешку круну са грба. Међутим, витезови су наставили да живе у Русији до 1834. године док нису основали седиште у Риму. Од 1827. године круна се чува у Оружејној палати.

На актуелном грбу града Гатчина, недалеко од Санкт Петербурга присутна је малтешка круна (овде се налази Приоратски дворац, резиденција реда).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“