30. септембра 1943. године у поподневним часовима Паул Даргел, други најзначајнији нацистички руководилац на територији окупиране Украјине, изашао је из Комесаријата Рајха у граду Ровном. Отпозади му је пришао црни опел. Врата су се отворила и противтенковска граната је полетела према званичнику нацистичке власти. Неколико секунди после експлозије, црни опел је нестао, као и обе Даргелове ноге.
Био је то други покушај атентата на високог нацистичког званичника који је извео немилосрдни совјетски шпијун, герилац и ликвидатор Николај Кузњецов.
Николај Кузњецов, 1940.
Archive photoБудућа легенда совјетске шпијунаже и герилског ратовања, Николај Кузњецов није био очекиван избор за НКВД, моћну совјетску безбедносну службу. Са 18 година избачен је из Комсомола, веома значајне политичке омладинске организације у Совјетском Савезу. Са 19 је ухапшен и осуђен на годину дана рада уз одузимање дела плате након што је полицији пријавио случај проневере у шумском газдинству где је радио.
У атмосфери свеопште сумњичавости и хапшења која је владала у Совјетском Савезу 30-их година особа са тако окаљаном репутацијом могла је постати лака мета репресивне машинерије, али срећне околности из корена су промениле Кузњецовљев живот.
Пре свега, младић је показивао изузетни таленат за стране језике, пре свега за немачки. Говорио га је течно и са лакоћом савладавао различите дијалекте.
Приликом учешћа у процесу колективизације 1932. године Кузњецов је показао храброст у тренуцима опасности, па су га запазили представници НКВД-а, совјетске тајне полиције.
Након што је препоручен Леониду Рајхману, једном од начелника НКВД-а, као перспективни обавештајац, Кузњецов га је импресионирао својим владањем немачким језиком и својим изгледом.
„Када је први пут прекорачио праг, био сам путпуно запањен: истински Аријевац! Био је виши од просека, витак, али снажан, плаве косе, правилног носа и сиво-плавих очију. Прави Немац, али без знакова аристократске дегенерације. И лепо држање, као професионални војник, а био је то уралски дрвосеча!“ – рекао је Рајхман о кандидату.
Николај Кузњецов, 1930.
Музей «Память»Кузњецовљева ратна мисија била је изузетно захтевна. Његов задатак био је да се претвара да је нацистички официр, да се инфилтрира у окупационе снаге на украјинској територији и да систематично и без милости елиминише високе нацистичке званичнике.
Прерушен у немачког оберлајтенанта (вишег поручника) Паула Зиберта, совјетски шпијун је својој ризичној мисији приступио са потпуном посвећеношћу. За 16 месеци рада Кузњецов је смакнуо једанаест нацистичких генерала и високих руководилаца окупиране Украјине.
Они који су срећом избегли Кузњецовљеву правду, нису избегли следећи покушај, понекад само неколико дана касније.
Паул Даргел, који је 30. септембра изгубио ноге у раније споменутој експлозији, био је Кузњецовљева мета и у нападу изведеном само неколико дана раније. Совјетски агент је са три хица случајно убио другог нацистичког руководиоца, мислећи да је Даргел. Разочаран резултатом, Кузњецов је своју првобитну мету напао на истом месту на којем је раније убио Даргеловог несрећног „двојника“.
Николај Кузњецов
Archive photoСа сваком наредном успешном ликвидацијом тензија је расла. Окупационе нацистичке снаге, онеспособљене серијом убистава, покренуле су акцију потраге за совјетским тајним агентом.
Према сведочењу пуковника Дмитрија Медведова, једног од вођа совјетског партизанског покрета у окупираној Украјини, совјетски шпијун је избегавао да буде ухваћен захваљујући комбинацији сналажљивости и изузетне духовитости.
Када је схватио да нацисти проверавају свака кола на улицама Ровног, испитујући путнике у потрази за њим, Кузњецов је, обучен у нацистичку униформу, кола паркирао и прикључио се потрази, заустављајући друге аутомобиле и пропитујући нацисте о најтраженијем убици у њиховим редовима.
У својим мемоарима Медведев је описао ироничан разговор између совјетског шпијуна и официра Гестапоа:
— Стој! Ваше папире! – претеће је наредио Кузњецов.
— Не брините, господине капетане – одговорио је један од људи у колима, показујући значку Гестапоа – и ми јуримо истог бандита.
Николај Кузњецов у немачкој униформи (лево), комесар партизанског одреда „Победници“ С.Т. Стехов и обавештајац Н.А. Гњидјук
Петар Здоровило/TASSКоментаришући свој подухват, Кузњецов је наводно рекао: „Изгледа да сам ја највеселији и најсамоуверенији нацистички официр тамо!“
Кузњецов је годинама успешно избегавао освету нациста. Током свог рада је, кажу, открио и локацију Хитлерове тајне базе „Верволф“. Такође, сматра се да је он дошао до информација које су омогућиле да се осујети операција „Дуги скок“, нацистички план убиства Рузвелта, Черчила и Стаљина за време Техеранске конференције 1943. године.
Легендарни совјетски шпијун убијен је у марту 1944. године, када је покушао да напусти окупирану Украјину и прикључи се партизанима. Совјетске власти све до 1959. године нису знале шта се са њим десило. Тада је совјетски истражни тим наводно пронашао Кузњецовљеве остатке. Посмртно Николају Кузњецову је додељено звање Хероја Совјетског Савеза.
Николај Кузњецов
TASSТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
