Од древне Кине и Римске империје војна голубија пошта важила је за изузетно ефикасну и увелико је примењивана у ратовима. Тако су и за време Другог светског рата голубови наставили своју мисију, спашавајући војнике када су њихове најсофистицираније радио-станице престајале да раде.
Голубове су у одређеној мери користиле оружане снаге скоро свих држава које су учествовале у светском конфликту. Важило је то и за Совјетски Савез чији су крилати војници морали не само да достављају поруке него и да нападају непријатељске авионе.
Средином двадесетих година прошлог века интересовање за голубију пошту у Црвеној армији, у извесној мери изгубљено после завршетка Првог светског рата, поново је букнуло. Пре свега мали перјани помоћници били су потребни Радничко-сељачкој Црвеној ваздухопловној флоти.
Везано за више него скроман развој средстава ваздухопловне радио везе голубови су почели да се користе за слање обавештајних података или координата у случају принудног слетања авиона. Голубеграми (депеше) писали су се на танком папиру и стављали у лаке металне контејнере, причвршћене за ножице птице.
Рађени су и експерименти полетања голубова са авиона, који су летели на висини од 300 метара до неколико километара. После пуштања птице би се одмах оријентисале у простору, летеле према земљи и устремљавале у своје голубарнике.
Заменик народног комесара за војна и поморска питања СССР-а Јосиф Уншлихте предложио је 1928. године да се у земљи уведе „војна голубија обавеза“ како би се одговорило на потребе Црвене армије у ратно време за голубовима поштоношама, неопходним служби за везу. Већ идуће године у оружаним снагама била је уведена професија „војни дресер одгајивач голубова писмоноша“.
Способне птице служиле су у копненој војсци, авијацији и флоти и користиле се у обезбеђењу државних граница. Интензивно је развијана мрежа како стационарних, тако и покретних војних голубијих база на друмском и запрежном транспорту. У СССР-у је 1938. године деловало више од 250 станица са тридесет хиљада птица.
Ипак, неколико војних операција Црвене армије крајем тридесетих година (сукоб са Јапаном на реци Халкин Гол, совјетско-фински рат) показале су неефикасност голубије поште. Због брзог кретања трупа и честе промена локација њена примена је бивала просто немогућа.
„Та врста везе у савременим формама деловања није оправдана“, реферисао је у августу 1940. године начелник за везу Западног посебног војног округа генерал-мајор Андреј Григорјев свом руководству. Залагао се да се голубови као средство за оперативну везу искључе из састава средстава за везу и пребаце извиђачким одељењима за обезбеђивање доставе службених информација.
Ипак, рат против нацистичке Немачке, који је ускоро почео показао је да је рано да се стави тачка на голубију пошту и да перјани војници могу да буду од велике користи на бојишту.
Обучени голубови коришћени су за оперативну везу штабова са јединицима у првим борбеним редовима. Када су радио-станице престајале да раде једина нада били су поуздани крилати везисти.
Голубија веза постала је важна карика у систему одбране Москве. За допринос у спашавању главног града тридесетак голубара одликовано је орденима и медаљама.
Немци који су и сами користили голубију пошту, одлично су знали какву невољу могу да им донесу перјани војници у рукама партизана и илегалаца. Они су од становништва на окупираним територијама захтевали да предају све голубове које имају. Непослушност је неретко кажњавана смрћу. Тако је шеснаестогодишњак из Ростова на Дону Виктор Черевичкин стрељан 28. новембра 1941. године због тога што је недељу дана крио своје птице.
Стрељани Виктор Черевичкин, 22. новембар 1941.
Евгений Халдей/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЗа пресретање совјетских голубова Немци су имали обучене соколове и јастребове. Сачуван је извештај о невеселој судбини голуба регистрованог под бројем 48. Њега су неколико пута напали јастребови, али је на крају ипак успео да се врати кући: „Већ у сумрак испред ногу голубара Попова пао је голуб са бројем 48. Једна ножица била му је сломљена и једва се држала на танкој кожи, леђа су била огуљена, а на грудима се налазила скорела крв. Голуб је тешко дисао и грабио ваздух кроз отворени кљун. На крају га је спасао ветеринар који је морао да га оперише“.
Крилати везисти обезбеђивали су несметану везу штабова са групама армијске и дивизијске извиднице које су дејствовале у непосредној позадини непријатеља. У ту сврху на неке задатке заједно са борцима одлазили су голубари са двадесет до тридесет голубова смештених у плетену корпу. Птице су постале готово најпоузданије оперативно средство за добијање и прослеђивање информација за бројне партизанске одреде.
На Другом прибалтичком фронту 1944. године формирана је специјална чета голубије поште. Голубови, њих 500 под надзором 80 војника обучени су да лете у 22 правца у полупречнику од 10 до 15 километара. За шест месеци они су доставили више од четири хиљаде „голубеграма“.
Поред голубова везиста Црвена армија је могла да добије и такозване голубове са пројектилима или муницијом. Птице су слетале на бомбе прикачене за крила немачких авиона. Пројектил би се аутоматски откачио омогућавајући перјаном диверзанту да одлети, после чега је долазило до активације.
Међутим, пројекат наоружаних голубова заправо није ни примењен у пракси. Птице уопште нису разликовале авионске бомбе непријатељских авиона од авио-бомби на совјетским бомбардерима и могле су да буду велика опасност за своју авијацију.
Наоружани голуб и уништена авионска бомба
Archive photoСовјетска голубија војска имала је огромне губитке у Другом светском рату. Ипак, успела је да значајно допринесе заједничкој победи, достављајући десетине хиљада важних информација на одређене адресе. После завршетка рата технички напредак дефинитивно је потиснуо голубове из система војне везе, а паралелно са укидањем голубијих станица перјани војници упутили су се на заслужени одмор.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
