10 руских истраживача и помораца који су пловили неистраженим морима

Hermitage Museum
Они су откривали непозната мора и ширили хоризонте, упркос опасностима на које су успут наилазили.

Афанасиј Никитин

Овај руски трговац из Твера у историји је остао запамћен као један од првих Европљана који је посетио Индију и своје путовање са пуно детаља описао у књизи коју је поетично назвао „Поход иза три мора“. Никитин је родни Твер напустио око 1466. и кренуо у авантуру и ризично путовање које га је одвело у места као што су Дербент, Персија, Оман, Сомалија и друга, поред његовог крајњег одредишта султаната Бахмани, што је део савремене Индије. Никитин је на неким местима провео по неколико година и записао своја запажања о њиховим политичким, економским и културним специфичностима.

Семјон Дежњов

Овај руски истраживач могао је да постане славан по открићу века да његов главни подухват није у то доба био потпуно занемарен. Дежњов, је, наиме, био први човек који је прошао кроз Берингов мореуз између далеког истока Русије и Аљаске 1648. године. То је учинио 80 година пре Витуса Беринга, другог руског истраживача по коме је мореуз добио име.

Дежњовљева експедиција била је готово самоубилачка, јер су сви бродови осим једног успут изгубљени. Мада он није доживео признање за важно географско откриће, по њему је име добио рт на којем се налази најисточнија копнена тачка Азије (рт Дежњов). 

Витус Беринг

Овај дански истраживач, који је служио као официр у руској морнарици, предводио је две руске епохалне експедиције: Прву експедицију на Камчатку од 1725. до 1731. и Велику северну експедицију од 1733. до 1743. године.

Рођени Данац, Беринг се прославио под својим руским именом Иван Иванович Беринг. Истраживао је североисточну обалу азијског континента и западну обалу северноамеричког континента. Мада је умро током своје друге експедиције, географски објекти на оба континента добили су име у његову част, од којих је најзначајнији Берингов мореуз.

Дмитриј и Харитон Лаптев

Рођаци Лаптеви били су сарадници Витуса Беринга и учествовали су у Великој северној експедицији заједно са њим. Њих двојица су предводили два различита тима у експедицији и зато су се кретали различитим маршрутама. Стога су открића Дмитрија и Харитона различита.  Дмитриј је био први истраживач који је описао и исцртао руску обалу од ушћа реке Лене до ушћа реке Колиме на Руском Северу. Харитон је истражио најсеверније делове сибирске обале. Описао је величину и обалску линију пространог полуострва Тајмир и открио многа острва близу обале. Лаптевско море у Северном леденом океану добило је име у њихову част.

Иван Крузенштерн 

Потомак аристократске, али сиромашне немачке породице, Адам Јохан фон Крузенштерн, односно Иван Фјодорович Крузенштерн, нашао се на челу прве руске експедиције око света од 1803. до 1806. године. 

Као искусног истраживача цар Александар I га је поставио на чело ове мисије. Примарни циљеви овог невероватног подухвата били су унапређење трговине крзном са руском Америком, успостављање поморских трговинских путева са Кином и Јапаном, подршка трговини са Јужном Америком и истраживање обале Калифорније са циљем успостављања руске колоније.

Мада нису сви циљеви експедиције испуњени (на пример, Јапан није дозволио руским бродовима да пристану), прва руска пловидба око света била је значајн корак у руском научном, политичком и економском развоју.

Јуриј Лисјански

Бизак сарадник Ивана Крузенштерна, Лисјански је командовао другим бродом Крузенштернове експедиције око света. Брод Лисјанског под именом „Нева“ почео је експедицију заједно са Крузенштерновом „Надеждом“, али су се раздвојили код Хаваја, када је Лисјански кренуо према Аљасци. Острво Лисјанског у Хавајском архипелагу данас носи његово име.

Василиј Головњин

Овај руски авантуриста два пута је обишао свет и успео двапут да побегне из заробљеништва непријатеља.

1807. године Головњин је на слупу (лаки брод на једра) „Дијана“ испловио из руске луке Кронштат према Рту добре наде у Јужној Африци. После десет месеци на мору, Головњин није знао за промену у односима између Руске Империје и Британије, који су се у међувремено толико погоршали да је дошло до рата између двеју земаља. У Сајмонстауну Головњинову посаду и брод Британци су заробили као непријатељско пловило. Посада није ухапшена, него затворена на броду док не стигну даља упутства из Лондона. После годину дана заточеништва, Головљин је схватио да упутства можда никада неће стићи и смислио је бекство. У правом тренутку посада је пресекла ужад на сидру и отпловила из залива прошавши поред неколико британских ратних бродова који ништа нису слутили.

Други пут Головњин је побегао из заробљеништва у Јапану. 1811. године његов брод и посаду заробили су јапански ратници који су Русе оптужили да су прекршили јапанско правило које забрањује странцима улазак у земљу. Ослобођен тек 1813. године, Головњин је објавио опис година проведених у заробљеништву што је био јединствен извор сазнања о једној од најизолованијих култура на свету у то доба.

Фабијан Белингсхаузен и Михаил Лазарев 

Ова двојица морнаричких официра открили су Антарктик 1820. године. Мада је британски истраживач Џејмс Кук 1773. године прешао северни поларник и стигао на само 150 миља од обале овог континента, никада није заправо угледао Антарктик.

Фабијан (или Фадеј на руски начин) Белингсхаузен и Михаил Лазарев развејали су све сумње када се ради о постојању шестог континета током своје пловидбе око света са два брода која је трајала од 1819. до 1821. Два слупа - „Восток“ под командом Белингсхаузена и „Мирни“ под командом Лазарева - опловили су двапут новооткривени континент, све време остајући један другом у видокругу. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“