Како је непријатељ бољшевика постао један од најбољих совјетских војсковођа

Russia Beyond (Министерство обороны РФ; Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru)
У Грађанском рату у Русији Леонид Говоров борио се против совјетске власти. То му, међутим, није сметало да касније постане Маршал Совјетског Савеза. Архитекта совјетских победа на северозападу СССР-а у Другом светском рату постао је легенда Црвене армије.
Леонид Говоров на војној паради у част 30. годишњице Октобарске револуције, Црвени трг

„Све његове одлуке биле су добро промишљене, наређења кратка и савршено јасна. Увек је био захтеван према себи и подређенима, увек строг и принципијелан. Међу војницима, официрима и генералима уживао је огроман ауторитет.“ Овако је генерал Борис Бичевски карактерисао маршала Совјетског Савеза Леонида Говорова. Због педантности у раду Говоров је добио надимак „апотекар“. 

1918. године, када је у деловима Руске империје букнуо Грађански рат, Леонид Говоров је живео у мањем граду Јелабуги, недалеко од Казања. Школовао се у артиљеријском училишту и краће време служио у војсци из које се демобилисао као заставник. Говоров није успео да остане подаље од сукоба, пришао је белима и у септембру те године заузео Јелабугу. Касније је тврдио да је био мобилисан.

Леонид Говоров са супругом Лидијом, 1923.

Скоро годину дана ратовао је у Осмој Камској стрељачкој дивизији Западног одељења армије где је командовао артиљеријском батеријом. Наредбом од 13. јула 1919. године Врховни командант адмирал Александар Колчак унапредио га је у потпоручника. Међутим, негде у новембру-децембру 1919. године бела војска претрпела је тежак пораз и почела повлачење иза Урала. Говоров је одлучио да пређе на страну црвених.

Леонид Александрович био је један од неколико хиљада белих официра који су пришли Црвеној армији. Бољшевици су високо ценили ове „војне стручњаке“, међутим, као доскорашње непријатеље држали су их на опрезу. Говоров, трудећи се да заслужи поверење, пожртвовано и херојски борио се против војске барона Врангела на југу Украјине и на Криму, био двапут рањен и чак награђен орденом Црвене заставе.

Војсковође Црвене армије: Седе (слева надесно): маршали Иван Коњев, Александар Васиљевски, Георгиј Жуков, Константин Рокосовски, Кирил Мерецков. Стоје: Фјодор Толбухин, Родион Малиновски, Леонид Говоров, Андреј Јеременко, Иван Баграмјан.

Високо признање значајно је допринелу поверењу совјетског руководства према бившем белом официру, а Говоров је наставио да гради каријеру у Црвеној армији. Чак је успео да преживи време масовних репресија у СССР-у познато као Велики терор. „Стаљин је ценио у њему професионалца, као и то што су Леонид Александрович и његова супруга били скромни људи“, сматра маршалов унук Алексеј Говоров. „Деда није волео никаква окупљања и седељке, није се мешао у политку. Био је максимално посвећен професионалним питањима и потпуно предан послу. Очигледно да га је то сачувало од репресија и спасило му живот“.

Генерал-пуковник Л.А. Говоров разгледа заплењено немачко оружје

У совјетско-финском сукобу 1939-1940. као начелник штаба артиљерије совјетске Седме армије Говоров је спровео велики рад на припреми сламања линије Манерхејма и организацији пробоја утврђеног рејона, за шта је био награђен орденом Црвене звезде. Међутим без обзира на све то, још увек му нису дозвољавали да постане члан Комунистичке партије (то ће се догодити тек 1942. године).

Митинг у ослобођеном Можајску

За време битке за Москву у јесен и зиму 1941. године Пета армија под његовом командом водила је тешке одбрамбене борбе западно од престонице на подручју Можајска, а почетком децембра учествовала у великој контраофанзиви совјетских трупа. „У нашој одбрани код Москве главни терет борбе против бројних непријатељских тенкова пао је пре свега на артиљерију, а стручна знања и искуство Говорова били су посебно вредни“, приметио је тадашњи командант Западног фронта Георгиј Жуков.

Борци Волховског фронта пробијају блокаду Лењинграда

У априлу 1942. године Леонид Говоров пребачен је у Лењинград под блокадом и сва његова активност у наредним годинама била је везана са борбеним дејствима на северозападу Совјетског Савеза. На месту команданта Лењинградског фронта, поред тога што је од исцрпљеног града направио неосвојиву тврђаву, успео је да припреми групу трупа способну да пробије непријатељску блокаду. То се и догодило 18. јануара 1943. године током операције „Искра“ заједно са Волховским фронтом. Годину дана касније Црвена армија је коначно потиснула немачке трупе из Лењинграда.

Совјетски тенк ИС-2, Карелија

У лето 1944. године Леонид Александрович вратио се на Карелијску превлаку која му је била добро позната из Зимског рата. Ту га је сачекао нови фински систем одбрамбених утврђења Карелијски вал који је делимично укључивао обновљену „Манерхајмову линију“.

„Каћуше“ у околини Виборга. Лењинградски фронт

„Говоров се одлучио за спровођење целе операције напредовања од 12 километара дневно. То је значило да армиранобетонски појас у дубини треба пробити практично у покрету и заузети Виборг за десет до дванаест дана после почетка офанзиве. У совјетско-финској кампањи 1939-1940. године на ту дистанцу потрошено је сто дана“, говорио је Бичевски. После масовног ваздухопловног удара и артиљеријске припреме која је трајала десет сати совјетске трупе кренуле су у напад. Десет дана после почетка офанзиве, 20. јуна, Виборг је био заузет, а два дана пре тога генерал армије Говоров добио је звање Маршала Совјетског Савеза.

Леонид Александрович Говоров (1897 - 1955)

Последње бојно поље Говоровљево био је Прибалтик. Крајем рата у западној Летонији одолевала је још увек Група армија Курландија под опсадом совјетских трупа. Тек 9. маја 1945. године Леонид Александрович прихватио је капитулацију њеног команданта генерал-пуковника Карла Хилперта, и на тај начин окончао ослобођење територије Совјетског Савеза од непријатељских трупа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“