Зашто су у Совјетском Савезу тенкови коришћени за гашење пожара? (ФОТО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Зашто не бисмо користили тенкове за гашење пожара? Ово питање поставили су себи совјетски инжењери крајем 70-их година.

Тешка оклопна возила на гусеницама нудила су у теорији неке предности ватрогасцима тог времена.

Као прво, тенкови су у теорији могли да пребаце воду и мешавине за гашење ватре директно у епицентар пожара. Гусенична возила нису имала гуме подложне пожару, а гусенице су могле да поднесу високе температуре.

Као друго, сматрало се да су тенкови корисни из још једног разлога, да раскрче запаљене рушевине и тако разбију пламен на мање делове који се лакше могу савладати.

И као треће, оклоп тенкова могао је да заштити ватрогасце од шрапнела и фрагмената муниције, што је био проблем за ватрогасце при гашењу пожара у војним и артиљеријским складиштима.

ГПМ-54

ГПМ-54 било је прво возило ове врсте. Произведено је крајем 70-их у 17. оклопно-тенковском ремонтном заводу Министарства одбране СССР-а у Љвову (тада делу Украјинске ССР). Био је то ватрогасни тенк заснован на Т-54, једном од најбољих совјетских тенкова.

Имао је резервоар за воду на месту где се некада налазила купола. Возило је такође имало опрему булдожера и водени топ. Поседовало је резервоар за пену запремине 1.100 литара и резервоар за воду од 9.000 литара. Избацивао је воду брзином од 40 литара у секунди.

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Од почетка производње 1978. године ватрогасни тенк ГПМ-54 налазио се у приправности на космодрому Бајконур, који је тада био део СССР-а и који Русија данас изнајмљује од Казахстана.

После експлозије нуклеарног реактора у Чернобиљу у близини града Припјата (данас Украјина) 26. априла 1986. године, неки ГПМ-54 су коришћени у гашењу пожара на месту несреће.

До почетка 90-их тенкови ГПМ-54 су упућивани у ватрогасне одреде специјализоване за гашење шумских и великих индустријских пожара.

После распада СССР-а 1991. године возила су такође коришћена за гашење пожара у складиштима муниције.

Иако је замисао много обећавала, резултат је имао неке озбиљне недостатке. Једна од њих била у томе што возило није могло истовремено да се креће и користи водену пумпу.

Још једна мана била је у томе што дизел мотори нису могли да поднесу високе температуре и понекад би отказали усред обављања задатка од прегрејавања и недостатка ваздуха на месту пожара. За чланове посаде ситуација у којој би се нашли заробљени у металној „конзерви“ без могућности кретања била је готово смртна казна, јер нису могли да побегну с обзиром на високу температуру око тенка.

СЛС-100

Ови недостаци навели су инжењере да траже нова решења и осмисле нови модел ватрогасног тенка. Крајем 90-их направљен је прототип под називом СЛС-100.

Јуриј Машков/TASS

Возило је имало даљински систем за управљање и зато је могло да се користи у близини извора радиоактивног зрачења и хемијске контаминације, као и у другим опасним рејонима без угрожавања посаде. Када би ситуација дозвољавала, међутим, тенком је могла да управља двочлана посада.

Домет воденог топа и топа за избацивање пене драстично је увећан, достижући 100 метара и 70 метара.

Импулс-2М

Још један модел ватрогасног тенка – Импулс-2М – произведен је 1988. године. Нови ватрогасни тенк био је заснован на совјетском борбеном тенку Т-62.

Journal of Industrial Pollution Control, 2016

Импулс-2М поседује 50 топовских цеви за испаљивање капсула са водом, песком или ватрогасним прахом. Гусенично возило може да се креће брзином до 50 km/h и тешко је око 35 тона.

Може да поднесе потисак уназад од пет узастопних плотуна из десет цеви захваљујући снажној платформи Т-62. Систем за аутоматску контролу спречава случајну паљбу из више од десет цеви истовремено. Осим тога, поседује систем који штити труп возила од пламена и прегрејавања којим се решава најакутнији проблем модела ГПМ-54.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!