Последњи дан СССР-а у мемоарима

Getty Images
Ујутру 26. децембра 1991. године грађани Совјетског Савеза пробудили су се у Русији. Прикупили смо белешке које су у своме дневнику у првим данима после распада СССР-а оставили људи различитих професија и различитог социјалног статуса.

Сергеј Јесин, писац

Четвртак. Синоћ је Горбачов поднео оставку и одржао говор на ТВ-у. Нисам хтео да гледам. Не постоји човек кога више презирем. Ја сам стручњак за имитацију. То је он, мој херој. Сањам о томе да га ошамарим у име народа.

Председник Горбачов присуствује конференцији за штампу која је одржана одмах након неуспелог покушаја државног удара. Горбачов је био у кућном притвору за време покушаја државног удара.

...Све је лоше и рђаво: пропада новац који је одлаган у банку, живот постаје све тежи и компликованији. Прекјуче, у недељу, неко је у осам сати увече у дворишту разбио ветробран на мом ауту. Два дана сам се мучио да га наместим.

Владимир Бесонов, историчар

Ближи се Нова година. Последњи догађаји су споразум 11 република, распад СССР-а de jure, јучерашња изјава М. С. Горбачова коме ће сада да досађају свакојаким раскринкавањима (то је наша национална болест – да се ритамо на онога ко не може да узврати, а и зато што нам ништа неће бити). Сигурно ће га ’уједати’ са необузданим сладострашћем, и са леве и са десне стране. Јадни Михаил Сергејевич! (’Независимая газета’ данас саопштава да му један власник казина нуди посао за милион долара!)

Ред испред московске продавнице прехрамбених производа 1991. године у време економских тешкоћа у земљи.

Сви чекају продајне цене, продавнице су празне, рафови голи, али људи ће, по свему судећи, сагледати сав ужас тек после празника. А ујутру су се пробудили... Заиста, у Новој години ће све бити ново, и ја ћу остати без посла. Мада (и то је баш занимљиво!), моја садашња плата (270 рубаља плус 60) мања је од социјалне помоћи незапосленима (342 рубље). Флаша шампањца у комисиону кошта 150 рубаља, јакна (перјана) 6.500-7.00 рубаља, кошуља 300-400 рубаља.

Сад је на „Радио Русија“ водитељка потресним гласом изговорила: „Ми смо потпуно заборавили на душу. Ниједно, ни најукусније парче кобасице, купљене уз велике жртве чекања у огромним редовима, не може да замени узвишена осећања која у души буди лирска песма“. Затим је уследила музичка шпица Жане Бичевске. Па да, новине су 1918. године писале како је корисно гладовати док је глад харала земљом.

Људмила Пољакова, глумица

Црвени трг на Божић, Москва.

Уочи наступајуће гладне 1992. године људи се језиво преждеравају. Намирнице се грабе где год је могуће. Имам осећај да никада нисам толико јела. Унапред. Господе, опрости нам, помози нам да бар мало сачувамо достојанство!

Олег Амитров, палеонтолог

Бакицу више не интересује политика. Кад укључим телевизор (увече), она не моли да појачам, као раније, него да утишам. Изнад Кремља је уместо црвене заставе подигнута тробојка, амбасаде СССР-а у иностранству су претворене у амбасаде Русије.

Викентиј Матвејев, новинар

Демонстративна журба: Јељцин је јутрос рано заузео Горбачовљев кабинет у Кремљу. Баш ме занима у каквим околностима ће се завршити Ваша владавина, Борисе Николајевичу?

Јуриј Поминов, новинар

25. октобра, увече, пред крај информативног програма, на централној телевизији је наступио М. С. Горбачов и изјавио да подноси оставку „из принципијелних побуда“. Не знам чега је ту било више, драме или фарсе. Зар тако треба да оде са политичке сцене први (а сада вероватно већ и последњи) председник овакве земље?

Док је М. С. читао своју кратку изјаву, пожелео је да окваси грло (а имао је и рашта!), али чаша коју је узео била је празна.

Анонимна белешка

У Москви је испод универзитета откривен подземни град за 120.000 становника. Тамо постоје хотели, продавнице и све остало. До тог града из Кремља води линија метроа. Резерви хране би било доста за 25-30 година. Био је намењен руководећим кадровима у случају рата.

Анатолиј Черњајев, помоћник М. С. Горбачова за међународна питања

Генерални секретар ЦК КПСС, председник СССР-а Михаил Сергејевич Горбачов у свом радном кабинету, Москва, Кремљ.

У среду 25-ог је М. С. одлучио да наступи са последњим „Обраћањем“... Ниједне новине нису објавиле Обраћање у целини! Сви се плаше Јељцина.

Ујутру је он замолио да успоставе телефонски контакт са Бушем (за 17:00). Иако је тамо Божић, Павел Палашченко (лични преводилац Михаила Горбачова – Russia Beyond) је нашао Буша у Кемп Дејвиду... И овај је пристао. М. С. је водио разговор на ивици фамилијарности, „по руски“... „као пријатељи“... Али и Буш је први пут „одступио“ од уздржаности и није штедео похвале, од којих су затим многе касније ушле у његов говор посвећен крају СССР-а и значају Михаила Горбачова.

У соби бр. 41 (поред кабинета), где је он обично наступао пред камерама, окупило се много дописника... Али (и то је симптоматично) на нашу срамоту, само су се западни телевизијски новинари вртели око њега, оваплоћујући тај Горбачовљев значај за цео свет, који му западна јавност с правом приписује.

Стајао сам са стране, неких 8-10 метара од њега. Директан пренос. Он је био спокојан. Није се либио да с времена на време погледа у папир. И испало је „спонтано“ и добро. Касније, колико год је било „домаћих“ анкета, увек су се оцене подударале: достојанствено и благородно.

Заиста, трагична личност. Мада је мени, који сам навикао да га гледам „у обичним ситуацијама“, тешко да му доделим такав епитет, са којим ће он свакако ући у историју...

Дан са Борисом Јељцином.

Ујутру у 8:15 (наредног дана – Russia Beyond) Јељцин се са свитом појавио у предсобљу Горбачовљевог кабинета. Дежурном секретару је заповедио: „Хајде, покажи ми све!“ И кренуо је у кабинет...

– Овде на столу је био мермерни прибор... Где је он?

Секретар објашњава дрхтавим гласом: „Није било никаквог прибора... Михаил Сергејевич, знате, никада није користио таква наливпера. Ми смо му стављали на сто комплет фломастера“...

– Добро, нема везе... А шта је оно? – и он пође у собу иза кабинета (собу за „одмор“). Приђе столу и поче да извлачи фиоке. Једна је била закључана.

– Зашто је закључана?! Позовите команданта...

Дотрча неко с кључем, откључа, а тамо све празно.

– Добро, нема везе...

Сви у гомили уз гласан смех кренуше да изађу из кабинета. Он на крају добаци секретару: „Пази шта радиш! У току дана ћу опет доћи!“

Татјана Коробјина, учитељица

25. децембар 1991. Митинг „гладних редова

Ујутру сам кренула кући. На улици је већ био стравичан ред за хлеб, зашао је иза ћошка зграде! А после ручка у продавници више није било хлеба. И јуче у многим насељима није било хлеба. Шта да кажем, „живимо ми весело данас, а сутра ћемо бити веселији“. Лепо је код куће! Најела сам се резанаца са прженим луком. Опет сам прочитала детективску причу и погледала информативни програм.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“