Јаков Кузњецов је био само један од московских гангстера у другој деценији 20. века, али је стекао славу након што је опљачкао лично Владимира Лењина.
Јаков је рођен 1890. у породици криминалаца и почео је да краде као дечак. До 1917. године теретили су га у 10 случајева џепарења и стекао је углед у криминалном свету. Надимак Кошељков значи „човек новчаника“.
Кошељков је био храбар криминалац. 1918. године ухватила га је Чека (претеча совјетског НКВД-а и КГБ-а) у граду у близини Смоленска. Међутим, на путу за Москву један од његових сарадника, прерушен као улични трговац, дао је Кошељкову специјалну векну хлеба. У њој је био сакривен револвер Браунинг. Њиме је Кошељков убио чекисту који га је ухапсио. Јаков је побегао. Наставио је да се бави криминалом као вођа огранизоване банде која је изводила оружане пљачке. Годину дана касније извршио је свој најпознатији злочин.
6. јануара 1919. године Кошељков и пет саучесника зауставили су кола у близини московског рејона Сокољники. Био им је, наиме, потребан превоз за пљачку. Случајно је то био Лењинов аутомобил. Вођа бољшевика и његова сестра Марија су у пратњи возача и стражара ишли да посете Лењинову жену Надежду Крупску у болници.
Бандити су наредили путницима да изађу из кола и претресли их. „Шта се дешава? Ја сам Лењин!“ – протестовао је Владимир Иљич, али Кошељков га није добро чуо. „Можеш да будеш Левин колико хоћеш, а ја сам Кошељков, ноћни господар града“, рекао је Јаков. Одузео је Лењину документе и пиштољ, након чега су се гангстери одвезли Лењиновим мерцедесом. Тек у аутомобилу, гледајући документе, Кошељков је схватио какву је грешку направио. Окренуо је кола и пожурио ка месту где су оставили Лењина, али вођа револуције је већ отишао.
После овог инцидента покренута је потера за Кошељковом и његовом бандом. Било је неколико неуспешних покушаја да га ухвате, при чему је Кошељков убио неколико припадника тајне полиције. Када су га 1919. године коначно поново лоцирали, агенти Чеке нису хтели да ризикују и отворили су ватру из свог расположивог оружја. Кошељков је изрешетан. Лењинов Браунинг пронађен је код њега.
Владимир Бабушкин је био неоспорни краљ совјетског подземља све до 1985. године, када је умро са 57 година. Од тога је 35 година провео у затвору. Због тога је постао легенда.
Владимир је почео као џепарош, а они су били најугледнија класа криминалаца. Са 20 година осуђен је на првих 10 година затвора. У затвору је носио име Васја, како би сакрио свој идентитет, што је био обичај међу руским лоповима. Такође је имао надимак Брилијант, због високог положаја у затворској хијерархији. Васја на слободи никад није радио за совјетску државу, нити је иза решетака сарађивао са затворским властима. Био је спреман да због тога поднесе најтеже казне.
Као познат криминалац беспрекорног угледа, Брилијант је постао врхунски ауторитет међу затвореницима. Они су од њега често тражили да пресуди у споровима међу осуђеницима. Умро је у затвору 1985. године. Неколико година касније совјетски гангстери су му подигли гранитни споменик тежак 8 тона на гробу у Соликамску, 220 километара јужно од Перма у централној Русији.
Сергеј је био предодређен за криминалца. Рођен је у затворском притвору у Казашкој ССР. Отац му је био Чечен, ухапшан зато што се опирао депортацији, а мајка Корејка била је у затвору због илегалне трговине. Није никакво чудо што је дечак почео да краде. Са 18 године први пут је осуђен на шест година затвора због учешћа у пљачки.
Сергеј осим криминала није знао ни умео ништа друго да ради. 1980. ослобођен је из затвора, али је само годину дана остао на слободи пре него што је поново осуђен на 15 година. 8 година касније побегао је из затвора и провео у бекству 2 године.
Мадујев је гајио имиџ „часног гангстера“. У Грозном су он и његови сарадници опљачкали породицу у њиховом стану, а Мадујев је спречио једног саучесника да силује њихову ћерку. У Москви један човек је током пљачке доживео инфаркт, а Мадујев је за њега позвао хитну помоћ. Док је био у бекству Мадујев се није скривао. Током две године врхунца његове криминалне активности опљачкао је и убио на десетине људи. Коначно је ухваћен 1990. у Ташкенту и одведен у Лењинград (Санкт Петербург) због истраге.
Међутим, док је био у Лењинграду, Мадујев је успео да заведе Наталију Воронцову, једну од истражитеља, и убеди је да му кришом дотури пиштољ. Помоћу овог оружја Мадујев је напао стражаре и покушао да побегне, али је ухваћен. Наталија Воронцова је осуђена на 7 година затвора.
Мадујев је осуђен на смрт, али 1995. године у Русији је уведен мораторијум на смртну казну. Мадујев је последње године живота провео иза решетака. Умро је 2000. у затвору са 44 године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
